Stratfor: Ko su "nova lica" sirijskog sukoba

Stratfor je analizirao učešće članova takozvane islamske vojne koalicije čije je formiranje nedavno objavila Saudijska Arabija.

"Kraj rata u Siriji se ne nazire, a u sukob se uvlači sve više zemalja. Reagujući na pritisak SAD i pokušavajući da zadobije veći uticaj na tok sirijskog građanskog rata, Saudijci se trude da koordiniraju razmeštanje vojske na teritoriji Sirije zajedno sa svojim saveznicima", navodi se u članku objavljenom na sajtu centra.

Nekim zemljama, posebno SAD i Turskoj, odgovara prisustvo vojske arapske koalicije na sirijskoj teritoriji.

Vašington je kritikovan zbog toga što nema napretka u borbi protiv Islamske države i zbog toga je zainteresovan za angažovanje dodatnih snaga u regionu.

SAD žele da to budu upravo regionalne snage jer teže da izbegnu još veće uplitanje u konflikt.

Ankari prisustvo koalicije Rijada može da pomogne da u očima arapskih suseda ozakoni svoje učešće u sirijskom konfliktu.
Analitičari Stratfora smatraju da su Turci zabrinuti zbog jačanja prisustva Rusije i Irana u regionu i da traže dodatnu podršku u operacijama međunarodne koalicije.

"Ipak, aktivnije učešće arapskih zemalja u sirijskom građanskom ratu može da podrije svaki pokušaj da se stvori jedinstveni front u borbi protiv ID u Siriji", konstatuju autori istraživanja.

Zemlje kao što su Pakistan, Malezija i Indonezija odbile su da se priključe koaliciji. Pored toga, upada u oči to što na spisku njenih članica nisu Iran i sama Sirija.

Kao najvažniji faktor koji predstavlja prepreku za zajedničke napore u borbi protiv ID, analitičari Stratfora vide to što sukobljene strane imaju podršku različitih zemalja.

Moguće prisustvo saudijske vojske u Siriji posebnu zabrinutost izaziva kod Teherana.

"Imajući u vidu da je Iran već pružio znatnu vojnu pomoć sirijskoj vladi u ovom sukobu, rizik od čarki sa Saudijcima i njihovim saveznicima izrazito raste", pišu analitičari Stratfora.

Jedinstvenoj borbi protiv DAEŠ-a smetaju i vojni sukobi Turaka i kurdskih Odreda narodne samoodbrane u blizini tursko-sirijske granice.

Pojava arapskih vojnih snaga će navesti Kurde iz opozicione alijanse "Demokratske snage Turske" na veći oprez, posebno ako se uzmu u obzir nedavni arapsko-kurdski sukobi u okviru borbe za pojedine ključne gradove na severu Sirije.

Pod znakom je pitanja i to da li će zemlje Persijskog zaliva uspeti da razmeste dovoljan vojni kontingent u Siriji. Problem je u tome što su Saudijci i njihovi regionalni partneri sada aktivno uvučeni u vojne akcije u Jemenu. Oni su se u ovakvim situacijama uglavnom obraćali svojim arapskim partnerima, pre svega Egiptu i Jordanu.

Ipak u sirijskom konfliktu Kairo, koji se često suočava s unutrašnjim nemirima, prirodno, podržava Vladu Sirije u borbi protiv ustanika. Pored toga, Kairo teži da pojača svoje vojne i diplomatske veze s Moskvom, koja, kao i Teheran, smatra da je neophodan dogovor s Damaskom o bilo kakvim vojnim operacijama u Siriji.

Jordan, naprotiv, podržava Saudijsku Arabiju, Katar i SAD u težnji da pomognu ustanicima u Siriji, posebno Slobodnoj sirijskoj armiji na jugu.

"Jordanci se ponašaju, na razočaranje ustanika, opreznije i suzdržanije - Aman se i dalje pribojava iznenadne i destabilizujuće propasti sirijske Vlade, koja može da omogući ekstremistima da, zahvaljujući haosu, ostvare svoje planove", navode analitičari.

Samim tim, regionalni i globalni učesnici u sirijskom sukobu imaju potpuno različite ciljeve i mada je sve više zemalja spremno da poveća svoj doprinos borbi protiv DAEŠ-a, ova razlika ometa stvaranje jedinstvenog fronta.

"Pažnja glavnih učesnika u sukobu usredsređena je uglavnom na lične neprijatelje, a ne na ID", zaključuju analitičari Stratfora.