Nema pomaka u sporu oko imena

Poseta grčkog šefa diplomatije Nikosa Kocijasa Skoplju u julu ove godine, katalog od deset mera za izgradnju međusobnog poverenja koje on tom prilikom podneo makedonskim domaćinima, kao i jučerašnja uzvratna poseta Poposkog i prvi uopšte susret nekog makedonskog zvaničnika sa predsednikom Grčke, prvi su signali o poboljšanju klime u odnosima dveju susednih zemalja. Ti odnosi bi u stvari mogli da budu na zavidnoj visini da nema jedne, kao planina visoke prepreke, kako se izrazio Poposki na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Kocijasom – spor oko imena.

Grčka, kao što je poznato, osporava pravo Makedoniji da koristi svoje zvanično ime Republika Makedonija, i tvrdi da to ime implicira i teritorijalne pretenzije, zbog istoimene severne grčke provincije. Grčka takođe optužuje Makedoniju da uzurpira antičku istoriju. Makedonija je, sa svoje strane, već izvršila promenu državne zastave na kojoj je bio jedan antički simbol i zvanično se deklarisala da nema nikakvih teritorijalnih pretenzija. Zbog spora oko imena, Grčka koristi svoju poziciju kako član Evropske unije i NATO i blokira evroatlantske integracije Makedonije. Međunarodni sud pravde odlučio je da Grčka time krši Privremeni sporazum o uređenju međusobnih odnosa sa Makedonijom.

Ima li mesta za kompromis oko imena?

Spor oko imena bio je u fokusu i jučerašnjih razgovora dva ministra spoljnih poslova. Pomaka nema, jer, kako je rekao Poposki, „postoje suštinske razlike u pozicijama dveju zemalja“. Grčki ministar Kocijas prokomentarisao je da obe države tragaju za „časnim kompromisom koji će pobediti iredentizam i ekstremni nacionalizam na obe strane“.

Ali pomak se u ovom trenutku nije ni mogao očekivati, iako je Poposki, uoči posete, u intervjuu za grčke novine „Katimerini“, ocenio da su „stvoreni uslovi“ za rešenje spora koji traje maltene dve i po decenije. „Sve dok su 'Nezavisni Grci' (politička stranka ANEL) deo koalicione vlade, malo je verovatno da će spor oko imena biti rešen. Za 'Nezavisne Grke' neprihvatljiva je čak i zvanična grčka pozicija o složenom imenu koje će sadržati i reč Makedonija“, ocenjuje Tanis Dokos, direktor atinske nevladine organizacije Fondacija za evropsku i spoljnu politiku (ELIAMEP) u intervjuu za DW. „Pozicija Sirize – ukoliko postoji zajednički stav – daleko je umerenija, iako bi trebalo reći da je tvrdokorni nacionalizam raširen kroz celokupni politički spektar“, ukazuje Dokos. S druge strana, „utisak u Atini je da gospodin Gruevski (makedonski premijer), nikada nije ozbiljno razmišljao o kompromisnom rešenju i da žrtvuje dugoročne strateške interese svoje zemlje. Njegova pozicija da bilo koje rešenje mora biti potvrđeno na referendumu, zbog čega i Grčka mora da učini isto, iako zvuči razborito i demokratski, verovatno je u suštini pokušaj da se podrije moguće rešenje. O međudržavnim ugovorima na tako osetljivim temama, trebalo bi da odluče vlada i parlament“, smatra Tanis Dokos.

Mogućnosti za saradnju ima

Poposki i Kocijas razgovarali su i o implementaciji mera za izgradnju međusobnog poverenja. Obe strane rade na poboljšanju klime u odnosima, obe imaju veoma slične strateške interese, rečeno je u odgovorima na novinarska pitanja. Prema Kocijasu, razgovarano je o potencijalima za dalju saradnju u više sektora, kao što su privreda, turizam ili moguće povezivanje energetskih sektora dvaju suseda. On je podsetio da je Grčka najveći investitor u Makedoniji. Pored toga, razgovaralo se i o vladavini prava u regionu, borbi protiv organizovanog kriminala i, naravno, izbegličkoj krizi. Obostrano je naglašeno da je potrebna veća saradnja da bi se napravilo sve što je moguće da se stvore bolji i humaniji uslovi za izbeglice koje se kreću ka Zapadnoj Evropi. Ograda koju je Makedonija podigla na granici sa Grčkom, prema rečima Poposkog, privremenog je karaktera, jer makedonske vlasti smatraju da ograđivanje u Evropi nije dugoročno niti trajno rešenje problema sa izbeglicama.

Poposkog je u Atini primio i predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos, a premijer Aleksis Cipras se u to vreme nalazio u Brislu.

„Poseta gospodina Poposkog je dobrodošla jer je to veoma simboličan korak na putu ka normalizaciji odnosa. Susedne države, države koje imaju mnogo zajedničkih interesa, ali i briga o različitim pitanjima, moraju da učestalo kontaktiraju na različitim nivoima. U poslednje vreme ima više kontakata između nevladinih organizacija i to je pozitivan razvoj“, naglašava Tanis Dokos za DW.