Beogradske priče: Ružne televizore držali pod ključem

TELEVIZIJSKI prijemnik bio je najneugledniji komad nameštaja u doba kada se prvi put pojavio. Iako je stvar prestiža bila imati kućni TV, vlasnici ga nisu smatrali lepotanom koji bi krasio dnevnu sobu.

Naprotiv.

- U to vreme su postojale posebne vitrine u kojima su stajali televizori - kaže Ivan Stanić iz Muzeja nauke i tehnike. - One su mogle da se zatvore i zaključaju kada gledalac prestane da posmatra program. Sa ove vremenske distance gledano, razlog tome vrlo je neobičan: prvi korisnici su do te mere smatrali ovu napravu ružnom, tvrdeći da im kvari izgled dnevne sobe, da bi ga obavezno zatvarali i zaključavali, kako bi očuvali lep ambijent toplog doma.

Naš domaćin pokazuje na eksponate koji su istovremeno smatrali razlogom za ponos, ali i ružnim tehnološkim čudom.

Pred nama su dva TV aparata, jedan iz 1959, a drugi iz 1960. godine, i oba imaju svoju priču. To je bilo doba posleratnog progresa kada je TV doživljavan kao vrhunska atrakcija, a prve emisije su Beograđani mogli da gledaju iz izloga radnji i hotela. To je među prvima činio Hotel "Moskva".

Sugrađani onog doba tiskali bi se na Terazijama, kako bi videli čaroliju u crno-beloj tehnici. Da ne zaboravimo, kolorni TV aparati stižu tek decenijama kasnije, a ovi, prvi, imali su ekran sa samo jednim programom, a i on je bio crno-beli.

Početkom sedamdesetih godina državna televizija dobija i Drugi program, a za njega je trebalo ugraditi dodatni senzor u postojeći aparat.