Deheng je naveo da bi, kada je reč o prihodnoj strani, trebalo unaprediti naplatu poreza i podsetio na neefikasnost u naplati koja je u ranijem periodu bila gotovo redovna pojava.
"Hipotetički, ako naplata poreza ne bude veća, odnosno ne donese dovoljno rezultata, složili smo se s vladom da se ide na povećanje PDV-a", rekao je Deheng na prezentaciji jesenjeg izveštaja evropskog odeljenja MMF za Centralnu, Istočnu u Jugoistočnu Evropu.
Deheng je ipak poručio da su za sada "poruke utešne", kao i da oseća da program MMF-a za Srbiju ide u pravom smeru u širem kontekstu, ikao se neki možda ne slažu oko detalja.
On je takođe naveo da prvi put čuje u javnosti primedbe da bi trebalo smanjiti porez na rad, ali istovremeno podići PDV, što je, kako je rekao, već znak progresa.
"Kod ovakvih pitanja morate da imate širi pogled, jer porez na radnike je visok zbog doprinosa", rekao je on i dodao da je u isto vreme u Srbiji relativno veliki neformalni sektor koji ne plaća porez, i da tu ima prostora za delovanje.
Ernesto Kriveli, ekonomista MMF-a, rekao je da uvek postoji način da se menja sistem poreske politike, odnosno da se poveća PDV i rastereti poresko oterećenje na rad, a takva politika bi bila dobra za dugoročan privredni rast.
Profesor Pravnog fakulteta Miroljub Labus rekao je da ako se smanjuju porezi na plate smanju se i prihodi opština. Prema njegovim rečima, bilo bi korisno smanjiti porez na plate i povećati PDV, ali efekat postoji sa zadrškom.
"Dobre rezultate takve mere možemo očekivati tek posle petog-šestog kvartala", rekao je Labus.
Njegov kolega, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ističe da je očekivano da takav potez deluje na privredu u srednjem i dugom roku, da je ta reforma važna, ali da nije urgentna.
"Porezi na zarade su već niski, i tu bi doprinosi za zdravstvo bili kandidat za smanjenje, ali to nije prioritet u naredne 2-3 godine", rekao je Arsić.
On je naveo da je Srbija izgubila dve-tri godine tražeći najbolje rešenje za fiskalnu konsolidaciju, a da su iskustva drugih zemalja pokazala da nema čarobnih rešenja.
"Iskustva drugih zemalja su pokazala da osim povećanja poreza i smanjenja rashoda nema drugih rešenja za fiskalnu konsolidaciju", rekao je on pozivajući se na rezultate izveštaja MMF-a koji je danas predstavljen na Ekonomskom fakultetu.
Ova studija pokazuje, tvrdi Arsić, da bi Srbija u narednom periodu trebalo da smanji javnu potrošnju, ali i sprovede poresku reformu tako što bi se smanjilo fiskalno opterećenje rada, a povećali porezi na potrošnju.
On je rekao da je potrebno smanjiti učešće javne potrošnje za 3-4 odsto BDP-a, ali i promeniti njenu strukturu kroz smanjivanje izdataka za plate, penzije i subvencije.
Javna potrošnja u Srbiji je još uvek visoka u odnosu na nivo razvijenosti zemlje, jer je njeno učešće u BDP Srbije oko 44 posto.
Govoreći o poreskoj reformi, on je rekao da bi trebalo smanjiti fiskalno opterećenje rada koje je veće nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Kako kaže, porezi na kapital u Srbiji relativno su niski, što je primereno niskoj razvijenosti zemlje, dok su porezi na imovinu relativno visoki, među najvišim u zemljama Centralne i Istočne Evrope i da donose oko jedan odsto BDP-a.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR