Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da bi vraćanje posmrtnih ostataka Dragutina Dimitrijevića Apisa u Srbiju i njegova sahrana na Kalemegdanu bili neskrivena poruka da su "političko nasilje nad neistomišljenicima i nacionalizam i danas vodeće matrice u Srbiji".
LSV: Na isti način ubijen i Zoran Đinđić; Foto: Majski prevrat/ilustracija
LSV poziva aktuelnu vlast u Srbiji da se jasno ogradi od takvih inicijativa i da ne dozvoli tu, kako su naglasili, "svojevrsnu rehabilitaciju zlikovca nad čijim se atentatom na kraljevsku porodicu 1903. godine čitava Evropa zgražavala".
LSV navodi da su Apis i njegova "Crna ruka" 1903. godine "počinili i na zverski način ubili kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu" i da se dovode u vezu i sa atentatom na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
Stranka smatra da "iskopavanje Apisovih kostiju i njihovo sahranjivanje na Kalemegdanu ne samo u simboličkom smislu znače i povratak crnorukaških metoda u Srbiju".
Takve metode, nažalost, kako kažu u toj stranci, već su viđene i na pojedinim lokalnim izborima u Srbiji, a naročito u Vojvodini, kao i kod takozvanog prekomponovanja vlasti.
LSV podseća i da je 100 godina "posle zverskog ubistva koje je počinio Apis, u martu 2003. godine, takođe, na zverski način ubijen i predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić".
Stranka ukazuje da je tim ubistvom Srbija na simboličan i na vrlo konkretan način vraćena možda i čitav vek unazad i poslata poruka da su snage koje se protive bilo kakvoj modernizaciji zemlje i dalje veoma snažne.
Prema pisanju medija, posmrtni ostaci Dragoljuba Dimitrijevića Apisa, generalštabnog pukovnika srpske vojske, trebalo bi da iz kripte u grčkom Zejtinliku do kraja godine budu preneti u Srbiju posle 98 godina.
Kako navode mediji, kosti će iz kripte, na kojoj nema Apisovog imena već samo broj 5027, sa napomenom da je tu sahranjeno N. N. lice, biti prenesene na Kalemegdan i sahranjene uz sve počasti kraj vojničke crkve Ružice.
U Prvom svetskom ratu Apis je bio šef obaveštajne službe, ali i član tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", zbog čega je i optužen da priprema prevrat, pa je streljan na Solunskom polju 14. juna 1917. godine.
Apis je rehabilitovan 1953. godine.
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
