Hrvatski penzioneri među najsiromašnijim u EU

Penzioneri starosti od 65 do 74 godine u Hrvatskoj primaju manje od 40 posto prosečne plate radnika starosti između 50 i 59 godina, što znači da im nakon penzionisanja drastično pada prihod pa su po tom kriterijumu u najnepovoljnijem položaju u EU, prenosi portal Indeks.hr.

Prema podacima iz izveštaja EK, u 2013. godini više od 30 odsto populacije starije od 65 godina bilo je u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Na male penzije veliki uticaj ima nepotpuni staž i prevremeno penzionisanje, a prema toj statistici Hrvatska je takođe na dnu evropske lestvice, jer je stopa zaposlenosti u starosnoj dobi od 55 do 64 godine ispod 40 odsto.

"Puni radni vek uz 40 do 45 godina uplaćivanja penzionog doprinosa u budućnosti će biti sve važniji za ostvarivanje pune penzije. U nekim državama članicama održavanje budućeg dohotka nakon penzionisanja sve će više zavisiti od primanja iz privatnih sistema putem strukovnih ili ličnih penzinoh osiguranja. Potrebna je bliska saradnja među državama članicama oko pitanja dopunskih penzija, uključujući i pitanje njihove dostupnosti, korišćenja i pokrivenosti", navode u Evropskoj komisiji.

Zbog nepovoljnih demografskih trendova cela Evropa reformiše penzione sisteme, kako bi se osiguralo održivo finansiranje budućih penzija. Uspešnost reformi dobrim delom zavisi od sposobnosti starijih radnika da ostanu zaposleni kako se doba za penzionisanje bude povećavalo. Za Hrvatsku se predviđa da će za redovno penzionisanje u budućnosti starosna granica biti 67 godina, navodi se u tekstu.

Prema podacima Evropske komisije, na nivou EU je otprilike pola penzija 2012. ostvareno pošto su ljudi navršili starosnu granicu za penzionisanje.

Veliki broj ljudi penzionisao se prevremeno zbog razloga kao što su loše zdravlje, nezaposlenost i porodične obaveze. Zato će ključno biti da se ljudima osiguraju nužne veštine, kao i zdravstvena i socijalna potpora kako bi održali svoju zapošljivost tekom starenja, smatraju u Evropskoj komisiji.