Pesnikinji naloženo da zbog nagrade plati solidarni porez!

DA je u Srbiji moguće da se pesnici, koji najčešće svoju poeziju predstavljaju u polupraznim salama, gone kao ekstraprofiteri, pokazuje primer Ane Ristović. U dobitnici Disove nagrade za pesnički opus, prevodiocu i profesoru književnosti u srednjoj školi, Poreska uprava prepoznala je lice koje se previše obogatilo, i na adresu joj isporučila "čestitku" sa zahtevom da se oduži državi.

Apsurdnu situaciju u kojoj se našla jedna od vodećih savremenih srpskih pesnikinja, stvorio je nekadašnji, kratkotrajni zakon ministra finansija Lazara Krstića o solidarnom porezu. Njime su se od januara 2014. do novembra iste godine umanjivale za 20 odsto sve plate u javnom sektoru koje su premašivale 60.000 dinara. Poreznici su obračunali zarade Ane Ristović u tom periodu i otkrili da je jednog meseca dobila profesorsku platu i deo Disove nagrade, u drugom istu tu platu, ali i sitan honorar za prevod, i da se ta njena "neprihvatljiva" aktivnost nastavila i dalje.

- Traže mi da za tri meseca, koliko su obračunali period, platim 4.359 dinara, jer sam pored plate dobila honorar iz SKC-a od 14.000 dinara, drugog meseca uplatu dela Disove nagrade od čačanske biblioteke od 30.000 dinara i trećeg - honorar od kraljevačke biblioteke od 4.000 na platu - kaže, za "Novosti" Ana Ristović.

Pitanje je, dodaje ona, koliko tek treba da plati, jer je dobila kasnije i honorar za prevod dve knjige:

- Plata mi je 45.000 dinara u školi, i znači mesečno ne smem da zaradim više od 14.000 dinara, jer se kod nas sve preko 500 evra mesečne zarade smatra ekstraprofitom.

Nesporno je da su sve uplate išle iz javnog sektora (škola, biblioteke) i da je nesrećna okolnost što je pesnikinju zakačio solidarni porez baš u tom periodu. Besmisleno je da država "globi Disa", čemu se, kako saznajemo, čude i u čačanskoj biblioteci. Sve što ide u državnu kasu pokriveno je iz njenog bruto iznosa, a ono što pesnik dobija na ruke ne bi trebalo da se dalje oporezuje.

Da je ova priča ostala na jednom slučaju, moglo bi da se kaže ono uobičajeno - "dešava se", ali slično se proveo i književnik Aleksandar Gatalica, koji je već platio pozamašni solidarni porez za treći kvartal 2014.

- Žalio sam se i pisao Poreskoj upravi, ali su ostali gluvi. U pomenutom periodu primio sam honorar sa Dunavske konvencije koju je organizovao KC Novog Sada. Sabrali su ga sa platom koju dobijam u RTS-u, i zarada je prešla preko crte. Problem leži u tome što je novac za honorar dobijen iz evropskih fondova, KCNS je bio samo njegov "skretničar". Oporezovali su novac koji nije iz javnog sektora!

Gatalica dodaje kako je posle žalbe očekivao da poreznici pozovu Novi Sad i raspitaju se u KC, ali do toga nije došlo.

DOSTAVITI OBAVEŠTENjE

PO Zakonu koji je bio na snazi od 1. januara do 1. novembra 2014, solidarni porez - kaže se u saopštenju Poreske uprave, koje je prosleđeno "Novostima" - utvrđuje se na sve isplate zarada iz javnog sektora. U slučaju da naknada za rad nije finansirana iz javnog sektora, poreskoj službi treba dostaviti obaveštenje o podacima zaposlenog, iznosu "spornog" prihoda i broju prijave za porez po odbitku, uz napomenu da ti prihodi nisu predmet umanjenja.