Evro-levica vraća izbeglice Srbiji, a dnevno u našu zemlju uđe 3.000-5.000 osoba!

EVROPSKE socijaldemokrate spremne su da izglasaju deklaraciju po kojoj bi svi migranti koji ne dobiju azil u zemljama EU bili vraćeni u prvu zemlju iz koje su ušli u Uniju, saznaju "Novosti". To znači da bi veliki broj "prekobrojnih" i "bezbednosno nepoželjnih" bio vraćen u Srbiju, jer su odatle ulazili u Mađarsku i Hrvatsku.

Ovu ideju u Pokretu evropskih socijalista "gura" Nemačka, i to preko SPD, koalicionog partnera Merkelove CDU. Predlog deklaracije PES je već napravljen, a kako saznajemo, predstavnici Srbije u ovoj moćnoj političkoj grupaciji uložiće primedbe. Ideja je, kako tvrde naši izvori, već dobila konsenzus na vrlo visokom nivou. EU neće primati izbeglice preko kvota koje su usvojili, a neće primati ni one koji su povezani sa teroristima ili osuđivani zbog krivičnih dela.

U aktuelnoj formulaciji deklaracija tačno se kaže da će oni biti vraćani u zemlju porekla, ali ne u slučajevima kada iz te zemlje beže jer im preti progon. Dakle, ne mogu biti vraćeni u Siriju.

U deklaraciji se pominje i kolaps Dablinskog sistema, koji sad važi i po kom odbijeni azilanti bivaju vraćeni u prvu zemlju EU u koju su ušli. Dablinski sistem je ocenjen kao "nefunkcionalan" i "sa manjkom odgovornosti". Navodi se i da "solidarnost mora da se širi izvan granica EU".

Mada ova deklaracija ne obavezuje organe EU, ona je neka vrsta probnog balona. Ako prođe i ako se ispostavi da postoji volja da se vruć krompir prebaci na zemlje ne-članice EU, političke partije, članice PES, inače uticajne u svojim zemljama, proguraće je u lokalnim, ali i u Evropskom parlamentu.

Srbija će se u tom slučaju suočiti sa velikim prilivom migranata, koji će biti vraćeni u našu zemlju bez novca, jer su ga potrošili, ali i bez želje da ostanu ovde.

U Komesarijatu za izbeglice su nam, inače, potvrdili, da izbeglički talas, uprkos hrvatsko-mađarskom zidu ne jenjava. U ponedeljak je u Preševu registrovano više od 3.000 ljudi. Tokom vikenda brojka se kretala između 4.500 i 5.000.

Srbija je spremna za privremeni prihvat oko 3.000 ljudi, koliko kreveta će biti obezbeđeno pre zime. Trenutno ih ima 1.200 u pet izbegličkih centara, a kreveti će biti postavljeni i u centru u Preševu (oko 400), u Principovcu kod Šida (oko 250), Subotici i drugim mestima. Sa dolaskom hladnih dana očekuje se da će se izbeglice duže zadržavati u našoj zemlji.

Premijer Vučić saopštio je da je od početka godine kroz Srbiju prošlo 172.402 migranta, i da je to u odnosu na 2014. godinu, kada ih je bilo oko 23.000, za 7,4 odsto više.

Takođe je kazao da je naša zemlja u migrantskoj krizi pokazala humano i solidarno lice, pomogla koliko je mogla, te poručio da nikada neće prihvatiti politiku mržnje prema tim ljudima i nikada neće dozvoliti skupove protiv njih.

- Srbija se neće svađati sa onima koji dižu ograde i žice. Nisam srećan kada vidm da se nacionalizam koristi za izbornu kampanju. Ključ i odgovor za migrantsku krizu jeste da se unutar EU povede sveobuhvatan dijalog. Budućnost je u saradnji, a ne u ogradama i žicama - poručio je Vučić.

NEOPHODNO JE JOŠ 775 GRANIČARA NA SPOLjNIM MEĐAMA EU

FRONTEKS, pogranična agencija EU, zatražila je u ponedeljak dodatne radnike kako bi uspela da se izbori s rekordnim prilivom izbeglica. U apelu upućenom članicama Unije, navodi se da je neophodno još 775 graničara koji bi bili raspoređeni na spoljnim granicama EU. Ovo je, ujedno, najveći broj graničara koji je Fronteks zatražio od svog osnivanja. Od početka godine, u EU je ilegalno ušlo 630.000 ljudi.

Unutar teritorije EU, na nacionalnim međama, niču nove ograde: posle žičane na hrvatsko-mađarskoj liniji razgraničenja, i Austrija razmišlja o ojačavanju svojih granica. Akcionim planom koji je minulog vikenda sa svojim, i potpisom Ankare, u javnost pustila EU, Turska preuzima obavezu da bolje štiti svoju granicu sa Grčkom. Plan kojem je kumovao Berlin, predviđa da obalske straže Turske i Grčke pojačaju saradnju i zajedno patroliraju istočnim Egejskim morem, uz koordinaciju Fronteksa. Njihov posao biće da šalju izbeglice nazad u Tursku, u šest novih izbegličkih kampova, čiju će izgradnju delimično finansirati EU. Kapacitet kampova biće dva miliona ljudi.

- Novi graničari su pre svega potrebni radi ojačanja timova u Grčkoj i na Siciliji, zaduženih za registraciju novopridošlih izbeglica, ali neki od njih će morati da budu raspoređeni i na kopnenu granicu - izjavila je portparolka Fronteksa Eva Monkjur. - EU se oslanja na to da će veliki novi centri za prihvat izbeglica u Grčkoj i Italiji ubuduće smeštati izbeglice za vreme dok se obrađuju njihovi zahtevi za azil.

Izvršni direktor Fronteksa Fabris Leđeri smatra da bi oko 2.000 evropskih graničara trebalo da pomognu grčkim vlastima, što bi imalo veliki uticaj na ublažavanje izbegličke krize u toj zemlji. Članice EU moraju da shvate da bi bilo korisnije da upute policajce na spoljne granice Unije, umesto što ih raspoređuju na svoje nacionalne međe, ocenio je Leđeri.

Istovremeno, članice EU obavezaće se da će primiti deo izbeglica, pa bi do pola miliona njih bilo prebačeno u Evropu na legalan i bezbedan način, a ne pomoću krijumčara ljudi ili opasnim rutama preko mora, navode nemački mediji. U međuvremenu, dok se političari ne dogovore, broj žrtava nastavlja da raste. Tela 85 migranata isplivala su u ponedeljak na obalu Libije, odakle veliki broj izbeglica brodovima kreće na put ka Evropi, saopštila je humanitarna organizacija Crveni polumesec.