Čuvaju valutu, ostaju bez svega ostalog

Razlog je taj što je Nigeriji, najvećem afričkom izvozniku nafte, zabranjen uvoz skoro 700 proizvoda kako bi se sprečio kolaps vrednosti nacionalne valute, javlja agencija Rojters.

Centralna banka Nigerije je u poslednjih nekoliko meseci uvela niz valutnih kontrola, u okviru nastojanja da spreči pad vrednosti domaće valute naire, koja je izgubila 22 odsto vrednosti od početka kolapsa cena nafte u julu 2014. godine, navodi britanski list Fajnenšel tajms.

U junu, centralna banka je uvoznicima 41 kategorije proizvoda ograničila pristup deviznom tržištu, u cilju sprečavanja sunovrata vrednosti naire, ali se to, prema tvrdnjama Industrijske asocijacije Nigerije, realno odnosi na oko 680 proizvoda.

Kako navodi Rojters, zabrana pristupa deviznom tržištu je deo dugoročnog plana nigerijskog predsednika Muhamadu Buharija da ohrabri lokalne proizvođače. To, međutim, prema ocenama Rojtersa, nosi opasnost od približavanja privrede recesiji, pošto je privredni rast zemlje prepolovljen u drugom kvartalu 2015. u odnosu na isti kvartal lani.

Velikog broja proizvoda sa liste centralne banke, od tamjana i čačkalica do iverice, stakla i proizvoda od čelika, u Nigeriji nema u dovoljnim količinama, navodi britanska agencija.

Iako Nigerija uzgaja velike količine paradajza, izvoz je skroman i nedostaju postrojenja za proizvodnju koncentrata koji je fabrikama potreban za pravljenje sosa od paradajza.

"Izneli smo naše probleme centralnoj banci i najvišim vlastima u zemlji. Fiskalne vlasti će takodje biti uključene, jer ranije nisu bile", izjavio je generalni direktor industrijske asocijacije, Repi Ogunmefun.

Prema tvrdnjama te asocijacije, sa liste mora biti uklonjeno 105 artikala, ali je centralna banka saopštila da to ne može učiniti i da će razmotriti uklanjanje 44 artikla.

Ekonomska kriza u zemlji je veliki udarac za nigerijskog predsednika, koji želi da se oslobodi zavisnosti od naftnih prihoda, ali je suočen sa kritikama zbog nemogućnosti da formira vladu četiri meseca pošto je preuzeo vlast, ocenjuje Rojters.

Otkako je centralna banka u junu uvela kontrole, izvršni direktori kompanija su imali poteškoća sa stranim dobavljačima zabrinutim da neće biti isplaćeni. Direktori kompanija su, takođe, pokušali da ubede banke da im odobre nova sredstva u dolarima.

"Sada je potrebno najmanje deset dana da dođemo do dolara, pre je to bilo između 24-48 sati, a nekad kada tražite na primer 100.000 dolara, dobijete samo 80.000", izjavio je generalni direktor jedne od najvećih nigerijskih kompanija za izradu nameštaja.