Azilante smeštaju u Zmaj

CENTAR za prihvat migranata biće otvoren u nekadašnjoj upravnoj zgradi fabrike poljoprivrednih mašina "Zmaj", u blizini auto-puta Beograd - Šid, saznaju "Novosti". Posle analize više lokacija i objekata, ovaj zapušteni fabrički krug izabran je, kako saznajemo, zbog mogućnosti da se brzo i uz ulaganja koja nisu prevelika, osposobi za smeštaj izbeglica koje spavaju pod vedrim nebom u beogradskim parkovima.

Plan je da u naredna dva meseca ovaj objekat bude osposobljen, kako bi sa kišom i hladnijim vremenom, ovi ljudi dobili krov nad glavom.

Za ovu lokaciju u toku je pribavljanje još nekih saglasnosti, pre nego što konačna odluka bude ozvaničena.

A što veći smeštajni kapaciteti važni su za slučaj da se, sa sadašnja dva do tri dana, boravak azilanata produži. To bi bio ozbiljan problem za Srbiju, a mogao bi da se desi ako Mađarska svoje granice zatvori za migrante. Tada bi se, kako objašnjava Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila, produžilo vreme boravka i Srbija bi morala više sredstava da troši na zbrinjavanje izbeglica.

- Kada ljudi budu duže ostajali, ta situacija tražiće strožu kontrolu. Institucije će morati još da povećaju kapacitete, kako policija i zdravstvo, tako i inspekcije - objašnjava Đurović. - Za to će biti potrebno više novca, ali je važno da se situacija čvrsto drži pod kontrolom. Srbija ne sme da dozvoli ono što je uradila Grčka, gde su se dešavanja otrgla kontroli, pa država ne može da kontroliše prolazak migranata onako kako bi trebalo.

U Komesarijatu za izbeglice kažu da se pripremaju i za veći prihvat, ali da njihovi kapaciteti nisu beskonačni. Ivan Gerginov, pomoćnik komesara za izbeglice, kaže da ova institucija ima dugo iskustvo u zbrinjavanju izbeglica.

- Tokom devedesetih godina kroz 700 kolektivnih centara prošlo je 65.000 ljudi, i brinuli smo o svima njima - kaže Gerginov za "Novosti". - Sada nam je u pet centara za prihvat tražilaca azila popunjenost tek oko 20 odsto. Mesta u njima ima za ukupno oko 800 ljudi. Problem će biti ako se uspori odlazak migranata. Sada tek malobrojni dolaze u centre za azil, pa i ne koštaju državu tako mnogo. Većina sama sebi plaća hranu, odeću i druge potrepštine. Ali ako se njihov boravak ovde produži na više od dve nedelje, veći trošak pašće na državu i prevazići će naše kapacitete. Sada nas tražioci azila koji su smešteni u centrima koštaju osam evra leti, a 12 zimi i ta sredstva su predviđena, ali će biti problem ako se taj broj dramatično poveća.

Procena je da kada bi u svakom trenutku ovde bilo više od 2.500 ljudi sa prosečnim boravkom dužim od dve nedelje, postojeći kapaciteti ne bi mogli da brinu o njima. Situaciju bi bila dodatno složena zbog sistema javnih nabavki - raspisivanja tendera, rokova za žalbu, eventualnog obaranja tendera... Migrantska kriza traži reagovanje iz dana u dan i iz sata u sat, pa bi poštovanje rokova javnih nabavki moglo da izazove nove probleme.

Ovakav scenario mogao bi da se dogodi samo ako Mađarska čvrsto bude kontrolisala svaki pedalj granice. Oni zaista i najavljuju oštriju kontrolu, a juče se dogodio i jedan incident u mestu Reske, uz samu granicu sa Srbijom. Mađarska policija ispalila je suzavac na grupu od oko 200 migranata koja je pokušala da napusti glavni prihvatni centar za izbeglice, jer su oni navodno odbijali da daju otiske prstiju, glasno vikali, a policija je htela da smiri situaciju.

Policijske snage patroliraće duž 175 kilometara granice, na kojoj je u toku podizanje bodljikave žičane ograde. Mađarska vlada razmatra mogućnost kako bi vojska mogla da bude angažovana na obezbeđivanju južne granice, a konačna odluka o tome biće doneta na sednici parlamenta iduće nedelje.

U noći između utorka i srede srpsko-mađarsku granicu prešlo je oko 2.533 izbeglice, među kojima je više od 500 dece, i to je do sada najveći broj migranata.

HRVATSKA STRAHUJE, SLOVENIJA SPREMNA

Diskusiju u Hrvatskoj o tome da li ova zemlja ima strategiju za izbeglice, presekao je premijer Zoran Milanović izjavom da "Hrvatska ne može da ima strategiju za izbeglice, jer je nema ni Evropa". Hrvatska strahuje da bi, pošto Mađarska dovrši podizanje ograde, migranti mogli da budu preusmereni na Bugarsku i Hrvatsku.

Slovenija tek krajem godine očekuje početak dolaska 250 izbeglica u okviru dogovora postignutog s EU, ali se priprema i na eventualni nekontrolisani dolazak oko 500 izbeglica, koji su sada u Makedoniji, Srbiji ili Mađarskoj. Prema planu, koji je pre mesec dana prihvatila slovenačka vlada, azilanti bi bili smešteni u posebnim objektima u Mariboru, Ljubljani i Postojni, kao i u odmaralištu "Debeli rtić" na slovenačkoj obali.

POMOĆ IZ BRISELA 1,5 MILIONA EVRA

Evropska komisija je juče odobrila dodatnih 1,5 miliona evra kao podršku Srbiji i Makedoniji prilikom pružanja pomoći izbeglicama i migrantima. Ova sredstva su namenjena za nabavku vode za piće, sredstava za higijenu, zdravstvene zaštite, smeštaja, zaštite izbeglica i migranata, unapređenje rada centara za prijem i koordinaciju i izveštavanje o migracijama u regionu, saopštila je Evropska komisija.

Pomoć će uputiti i Nemačka. Ministarstvo spoljnih poslova ove države pripremilo je paket urgentne humanitarne pomoći vredan milion evra za izbeglice u Srbiji i Bivšoj Jugoslavenskoj Republici Makedoniji, saopštio je ministar Frank-Valter Štajnmajer.

Nemačka će podržati projekte "Karitas internacional" i "Help" u Srbiji sa 400.000 evra, i projekte Nemačkog Crvenog krsta u Makedoniji sa 200.000 evra.

Pomoć za Preševo, Kanjižu, Beograd i druge lokacije svakodnevno obezbeđuje i UHNCR. Prekjuče je stiglo 15.000 flaša vode i 20.000 pakovanja biskvita u Miratovac. Obezbedili su ćebad za prihvatni centar u Preševu, a stižu i kreveti na rasklapanje.

- Obezbedićemo i specijalne kontejnere u kojima će medicinske ekipe moći da pružaju pomoć tražiocima azila. Biće raspoređeni u Preševo, Beograd i Kanjižu - kaže za "Novosti" Mirjana Milenkovski iz beogradske kancelarije UNHCR. - Obezbeđujemo lekove i sanitetski materijal, a finansiramo i medicinske ekipe koje rade na terenu.