Prijavite nasilje: Svaka druga žena izložena je nekom obliku porodičnog nasilja

Da li su vam naslovi poput „Pretukao suprugu“, „Pojavila se u modricama na poslu“, „Komšije prijavile da bije ženu“ postale nešto na šta više nemate reakciju? To je znak da je nasilje nad ženama svuda oko nas i da o nasilju mora da se dogovori, jer žrtve treba da progovore i prijave nasilnika.

Foto: Guliver/Thinkstock

Tužna statistika objavljena je u medijima samo ove godine. Od početka 2015. godine do maja ubijeno je 25 žena, a tokom cele prošle godine 26. To je alarm na koji se mora reagovati.

Poslednjih godina sve više poznatih ličnosti govori o problemu porodičnog nasilja, a sve više je i poznatih dama koje su progovorile o svojim iskustvima (više o tome pročitajte OVDE). U Savetovalištu protiv nasilja u porodici kažu da imaju više poziva za pomoć upravo kada se ovoj temi više i govori u medijima.

„Mislim da bi mogli kada bi se malo više potrudili. Svi moramo da se zapitamo dokle ovo vodi, dokle ćemo doći i šta je uzrok ovakvim stanjima, odnosno koliko nagomilani stres kod ljudi prouzrukuje da se dođe u ovakvu situaciju“, kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, dodajući i da oni koji znaju osobe sklone nasilju često ništa ne preduzimaju.

Na sajtu Sigurne kuće navode: „Svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Čak 37,5 odsto žena prijavilo je da je porodičnom nasilju bila izložena u proteklih godinu dana.“

„Nasilje u porodici označava svako delo fizičkog, seksualnog, psihičkog odnosno ekonomskog nasilja do kojeg dođe u porodici ili domaćinstvu odnosno između bivših odnosno sadašnjih supružnika odnosno partnera, nezavisno od toga da li učinilac deli ili je delio domaćinstvo sa žrtvom;“, kako se navodi u čl. 3. Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Nasilje koje se čini prema članovima porodice ima specifične karakteristike u odnosu na nasilje učinjeno van porodice. Nasilje u porodici uvek predstavlja zloupotrebu moći i kontrolisanje članova porodice koji imaju manje moći ili raspolažu manjim resursima. U većini društava, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim zajednicama, muškarci imaju znatno više moći – ne samo fizičke, već i ekonomske i društvene.

Foto: Guliver/Thinkstock

Zašto i kome prijaviti nasilje?

Iako ponekad nismo sigurni, naša je dužnost da sve što znamo i sve što slutimo, a tiče se nasilja, kažemo državnom organu koji je za to nadležan.

„Pod „dužnošću“ se podrazumeva zakonska, ali i moralna obaveza. Ne samo da možete odgovarati pred sudom ukoliko se uspostavi da ste imali saznanja koja ste držali u tajnosti, nego imate dužnost prema ljudima u svojoj okolini da ih prijavom zaštitite od nasilja ma u kom obliku ono bilo. Imajte u vidu da psihičko nasilje često može prerasti u fizičko, ali i jedno i drugo imaju duboke posledice kako na zdravlje žrtve tako i na dobrobit svih osoba u njenoj okolini„, navode na sajtu Sigurne kuće

Nasilje možete prijaviti potpuno anonimno, što znači da vaši prijatelji ne moraju nikad znati da ste upravo vi odali onu tajnu koju su pokušavali da sakriju.

Ako ste pretrpeli ili ste izloženi bilo kom obliku nasilja u porodici, možete se obratiti direktno policiji, centru za socijalni rad, zdravstvenoj ustanovi, javnom tužilaštvu, sudu, sudiji za prekršaje, i specijalizovanim nevladinim organizacijama koje pružaju usluge zaštite ženama koje su preživele nasilje.

Policiji se možete obratiti putem opšteg broja 192, ili na poseban SOS telefon 0800100600 ili na broj telefona teritorijalne jedinice policije na opštini na kojoj se nalazite. Zdravstvene ustanove dužne su da pruže adekvatnu medicinsku pomoć, negu i zbrinjavanje osobama koje su pretrpele nasilje. Po službenoj dužnosti zdravstveni radnici/ice su u obavezi da slučajeve nasilja prijave policiji ili tužilaštvu. Za krivično delo nasilja u porodici, krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu mogu podneti žrtva, policija, Centar za socijalni rad ili bilo ko drugi. Nevladine organizacije pružaju specijalizovane usluge ženama žrtvama nasilja, kao što su SOS telefoni, besplatna pravna pomoć, podrška žrtvama nasilja, grupe samopomoći i druge usluge namenjene osnaživanju žena da izađu iz situacije nasilja.

Predsednica skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu Slavica Đukić Dejanović ukazala je da se mora postaviti pitanje šta se događa sa ženom kada se odvaži i bilo kome ispriča da trpi nasilje.

„Najčešće se događa da smo nemi, da je prepuštena samoj sebi i da mora da se vrati u porodičnu sredinu u kojoj trpi nasilje„, navela je Đukić Dejanović.

Zato prijavite nasilje, potražite pomoć institucija, ne odustajte i budite tu za svoje drugarice, sestre, tetke, komšinice… koje su pretrpele nasilje.