U 2.206 stranica mejlova, vlada je cenzurisala delove u cilju zaštite državne bezbednosti najmanje 64 puta u 37 poruka. Klintova je izjavila da nikada nije slala poverljive informacije sa svog privatnog mejl servera, preneo je AP.

Stejt department je do sad objavio oko 12 odsto od 55.000 stranica koje je Klintonova predala njihovim advokatima početkom godine.

Njena odluka da ne koristi mejl nalog Stejt departmenta, dok je bila na mestu državnog sekretara, postala je politički problem za Klintonovu, kao predsedničkog kandidata Demokratske stranke, gde republikanci nastoje da je prikažu kao nepouzdanu i spremnu da prekrši pravila, navela je američka agencija. Tu je takođe i pitanje poverljivih informacija koje su se našle u njenom neobezbeđenom mejl sistemu.

U dopisu generalnog inspektorata obaveštajne zajednice se navodi da je ta kancelarija pronašla četiri mejla sa poverljivim informacijama tokom pregleda uzorka od 40 mejlova koje je dostavila Klintonova.

Te četiri poruke nisu označene kao poverljive, ali je to trebalo da bude učinjeno, jer su sadržavale poverljive informacije u trenutku kad su poslate, navodi se u dopisu.

U mejlovima koji su objavljeni u petak, postoji nekoliko kontroverznih, poput poruka bivšeg savetnika Klintonove za nacionalnu bezbednost Sendija Bergera oko načina da se izvrši pritisak na izraelskog predsednika Benjamina Netanijahua u pregovorima sa Palestincima.

Klintonova, koja je vodeći demokratski kandidat za predsedničku trku 2016. godine, suočena je sa kritikama da je isključivo privatni mejl koristila za službenu prepisku u periodu od 2009. do 2013. godine, kada je bila na funkciji državnog sekretara SAD.

Ona je u decembru predala oko 30.000 mejlova u štampanoj formi Stejt departmentu, čiji je tim radio na njihovoj digitalizaciji i proveri od marta, kako bi eventualno poverljive ili osetljive informacije bile zatamnjene.