"Država nije dadilja, svako sam bira"

Podatak za koji su se model građani najviše interesovali biće poznat najkasnije do 15. avgusta.

Tabaković je, na predstavljanju godišnjeg izveštaja o stabilnosti fiansijskog sistema za 2014. godinu, rekla da će Izvršni odbora NBS biti 13. avgusta, na kojem će biti predstavljeno u kojoj meri su se građani odlučivali za neku od opcija.

"Onog trenutka kada se bude diskutovao taj materijal, već 14. a najdalje 15. avgusta, biće pripremljen i za javnost", rekla je ona.

Guvernerka je, međutim, poručila da država neće više biti "dadilja koja treba za ruku da vodi nekoga ko je samosvestan i dovoljno obrazovan".

"Centralna banka ne želi da sugeriše izbor modela. Na nama je da obezbedimo postojanje više banaka, da one posluju u konkurentskim uslovima, da nema kartelskih dogovora koji bi bili na štetu naših građana. Takođe, do nas je da, kao supervizor, obezbedimo da mere koje su objavljene, da one ne budu sa šumovima predstavljene građanima i da oni mogu da izaberu najbolju opciju", rekla je Tabaković.

Tabaković je navela da su ta četiri modela zasnovana na preporukama NBS iz 2013. godine, te da centralna banka nije želela da zadire u tržišnost odnosa.

"Moje zapažanje je da su i tada građani pokazali doslednost u svojoj odluci da žele da zadrže zaduživanje u francima. Jedan broj se opredelio za konverziju, ali taj broj nije onoliko visok koliko smo očekivali", rekla je guvernerka.

Tabaković je poručila da je posao centralne banke da pruži najveći broj relevantnih, pouzdanih i pravovremenih informacija, kako bi građani odlučili kod koje banke i pod kojim uslovima će uzeti kredit.

Guverner je istakla i da ima i banaka koje nude više od onoga što je NBS ponudila.

"To svakako ne znači da bi mi promenili nivo uplitanja u kupoprodajni odnos, već smo u skladu sa zakonodavnim okvirom se uključili u problem u meri u kojoj je to dozvoljeno, a da ne zadiremo u tržišnost", rekla je Tabaković.

Inače, građanima koji su uzeli kredite u švajcarcima, na raspolaganju su četiri modela.

Prvi je konverzija kredita indeksiranog u francima u onaj indeksiran u evrima po kursu povoljnijem za pet odsto, uz dalju primenu kamatne stope koju banka primenjuje na kredite indeksirane u evrima, uz dodatnu mogucnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.

Drugi je konverzija franka u evro, uz snižavanje kamate koju banka primenjuje na kredite u evrima na godišnjem nivou za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.

Treći model je da kredit ostane u francima, ali se kamatna stopa na godišnjem nivou snižava za jedan procentni poen, pri čemu ne mora biti niža od tri odsto, takođe uz dodatnu mogućnost produženja roka otplate kredita, u skladu sa zahtevom korisnika, najduže za pet godina.

Četvrti model je da kredit ostane u švajcarskim francima, ali se iznos mesecne rate snižava za 20 odsto ugovorenog iznosa u periodu od 36 meseci od dana zaključenja aneksa ugovora, a ukupan iznos za koji su mesečne rate umanjene otplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata nakon isteka prvobitnog roka za otplatu kredita.