Kakav je položaj istaknutih glumaca u Srbiji, a kakav u Berlinu: Za koga mi školujemo mlade ljude?

Tanjugovi sagovornici ističu da iako je situacija u razvijenim zemljama takva da umetnici mogu da žive od svog rada ne treba zaboraviti da se radi o uređenim državama poput Nemačke ili skandinavskih zemalja, ali i da ti umetnici imaju precizirane obaveze koje strogo poštuju i ne tezgare sa strane, što u Srbiji nije slučaj.

Pitanje da li naša država omogućava istaknutim umetnicima da dostojanstveno žive, ili ih pušta da se snalaze kako znaju i umeju, vrlo je složeno, pogotovo kada smo svesni da je država u ozbiljnoj krizi, smatra dr Ivan Medenica, teatrolog, pozorišni kritičar, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti.

- To pitanje ne treba da se odnosi samo na istaknute umetnike, nego i na mlade, one sa nezavisne scene, jer rad svih njih spada u nešto što bi trebalo da bude javni, društveni interes - rekao je Medenica Tanjugu.

Pominjući krizu rekao je da je "jasno da nekih smanjenja i rezova mora da bude", ali je pitanje "po kojim će se kriterijumima sprovoditi, da li iko u ovoj zemlji želi da napravi hijerarhiju prioriteta u oblasti kulture, a koja ne bi bila na nekim partijskim, političkim, klanovskim osnovama".

Medenica je primetio da je "starije od toga pitanje - zašto ne razmišljamo koliko dramskih umetnika školujemo u ovoj zemlji, jer imamo hiper produkciju kadrova, imamo više akademija nego u bivšoj Jugoslaviji, a potražnja je mnogo manja".

- Naravno, u oblasti edukacije za kulturu i umetnost tržišni parametri ne bi trebalo da budu primarni - naglasio je Medenica, dodajući da je, međutim, odgovornost i na obrazovnom sistemu ako školujete mlade "a znate od starta, kao što mi na fakultetima znamo, da za njih nema posla".

S druge strane, kako je izjavio, "mislim da ni dramski umetnici ne shvataju do koje mere su se oklonosti promenile i do koje mere ukoliko imate stalni posao u pozorištu ne treba i ne možete da očekujete da vam to bude sekundarni posao, koji možete da dovodite u pitanje zbog onoga što kolokvijalno zovemo tezge".

Na pitanje kakvo je u tom smislu stanje u inostranstvu, naveo je primer položaja pozorišnog glumca u Nemačkoj.

- Kada je neko zaposlen po ugovoru u nekom od berlinskih pozorišta, to je prestižna, cenjena pozicija u društvu, to omogućuje umetnički, profesionalni razvoj i egzistenciju. Ali, to nije nikakva luksuzna egzistencija. Mladi glumac u Berlinu nema mnogo više od 1.000 evra, s čim se može živeti, istina skromno, ali može. Istovremeno, on ima obavezu potpune predanosti svojoj kući - rekao je Medenica.

- Ne da ne može da radi u drugim teatrima bez dozvole, nego čak ne može, osim kada je na odmoru, da napusti Berlin - ni kada nema predstave ili probe, jer se ne zna kada će uprava pozorišta imati potrebu da "uskoči" u ulogu nekog kolege koji se razboleo - ispričao je Medenica.

U Nemačkoj, kako je dodao, "uz zakonsku odgovornost i obavezu prema kući u kojoj radite, dobijate mogućnost za profesionalno ostvarivanje i usavršavanje, kao i jednu stabilnu, ali ni u kom slučaju luksuznu egzistenciju".

- To je neka lekcija koju bi naši dramski umetnici trebalo da čuju i da se malo prilagode realnosti - zaključio je Medenica.

Na pitanje šta je sa vanrednim situacijama, kao u slučaju glumca Ljubivoja Tadića i ima li država tu neke mehanizme da pomogne, odgovorio je da je "nažalost, taj primer tragična ljudska sudbina i tu će svaki normalan čovek da oseti sažaljenje", ali da on nije pravi sagovornik za tu temu.

- Mislim da to više dolazi u domen neke socijalne politike, nekih humanitarnih intervencija u trenutku kada treba da se čoveku koji je u nevolji pomogne. Ja mogu i želim da razmišljam u prvom redu na nivou sistemskih promena - istakao je Medenica.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović je, povodom slučaja Ljubivoja Tadića, rekao da je UDUS u materijalnom mislu bez sredstava i u tom pogledu bez mogućnosti u pronalaženju novog prostora za život, ali može da utiče na grad ili na državu da reši taj problem.

Rediteljka i književnica Vida Ognjenović izjavila je Tanjugu da naša država nema mehanizme da pomogne istaknutim umetnicima.

- Nema ih zato što ih nikada nije stvarala, zato što tome nije poklanjala dovoljnu pažnju. Nadležna ministarstva se time ne bave, nego se bave državnim poslovima, a ne poslovima umetnika - rekla je Ognjenović.

Kao ambasador Srbije u Norveškoj i Danskoj uvidela je da je "položaj istaknutih dramskih umetnika u skandinavskim zemljama samom njihovom reputacijom - osiguran".

- Oni pre svega imaju plate prema svojim visokim zaslugama, plaćeni su tako da mogu da žive jedan pristojan umetnički život, a vrhunski umetnici - vrhunski. Zarađuju dovoljno da mogu da uštede i ostave i za vreme kada ne budu radili. Takođe, imaju visoke penzije i razne druge umetničke povlastice - izjavila je Vida Ognjenović.

Kao posebno bitno naglasila je da "istaknuti umetnici u skandinavskim zemljama predstavljaju društvenu vrednost", pa je u skladu sa tim "njihov položaj itekako dobar".

U požaru koji je izazvala sveća u rano jutro 17. jula u stanu Ljubivoja Tadića, na uglu ulica Mekenzijeve i Koče Kapetana na Vračaru u Beogradu, stradala je njegova sestra, a glumac i njegova majka, koji su takođe živeli u stanu, kako navode mediji, bez struje, zadobili opekotine drugog i trećeg stepena.