Nema prave kazne ubici mog Miće

ČULA sam se sa Osmanom oko pola deset, samo nekoliko minuta pre nego što je poginuo. Krenuo je kod mene na večeru, kao i svakog drugog dana. Rekao mi je da mu je dosadno i da neće kući. Kako se nije pojavljivao, pozvala sam ga nekoliko puta, ali na telefon se niko nije javljao. Oko ponoći pozvao me je neko iz policije i rekao ono najgore, kroz suze priča Stanka Đokić, bliska prijateljica Osmana Zolotića (66), koga je u petak uveče automobilom udario Denis Č. u Ugrinovačkoj ulici u Zemunu.

Nesreća se dogodila kod pešačkog prelaza u blizini broja 206, dok je Osman prelazio ulicu, idući ka Stankinoj kući u Baranjskoj ulici. Od siline udara odleteo je desetak metara u stranu, a vozač "golfa 3" se nije ni zaustavio. Danima se čekao rasplet zamršenog slučaja, jer je oštećeno vozilo ubrzo pronađeno u Zemunu. Ćerka vlasnika pozajmila je auto svom dečku, koji je bio za volanom kada je udario Zolotića. Devojka je prvo prijavila krađu vozila, a potom je priznala da je sve izmislila. Denis Č. (26) je juče uhapšen zbog sumnje da je vozio "golf" i kobne večeri naleteo na Zolotića. Njemu je određeno zadržavanje do 48 sati.

- Nema prave kazne za ovako nešto - kaže Stanka. - Ja sam čula galamu i Hitnu pomoć te večeri, ali nisam izlazila iz kuće. Nisam ni pomislila da se nešto dogodilo mom Mići, kako smo ga svi zvali. Taman smo se vratili sa letovanja iz Grčke. Uspeli smo da uštedimo nešto novca i odemo u Paraliju. Eto, to će biti moja poslednja uspomena na njega. I najlepša. Stvarno sam ga volela.

Osman je tek počeo da prima skromnu penziju pre dva meseca. Ceo svoj vek je radio u fabrici "Zmaj", odrastao je u Zemunu i svi ga znaju kao dobrog čoveka. Od prve supruge, s kojom ima sina i ćerku, rastao se pre više od dve decenije i poslednjih sedam godina voleo je Stanku, ženu s kojom je provodio mirnu starost.

- On je živeo u svom stanu, a ja u svojoj kući. Viđali smo se svakog dana i čuli po nekoliko puta - priseća se Stanka. - Prodavao je cigarete i duvan u Prvomajskoj ulici. Došao bi kod mene na ručak, a onda bi opet išao da prodaje. Uveče bi svratio na večeru. Baš kao što je hteo i u petak kada je nastradao.

Dok grli njihovu zajedničku fotografiju, na čijoj pozadini je ispisana emotivna posveta, Stanka Đokić lomi prste, prisećajući se Osmanovih reči od pre nekoliko dana.

Kao da je slutio šta ga čeka. Pre osam dana, taman što smo se vratili sa mora, rekao mi je da mu obiđem grob. Osećao se teško i molio me je da mu učinim toliko. Sahrani me ti, govorio mi je moj Mića - očajna je Zolotićeva prijateljica. - Tri dana već kukam. Sad mi je malo lakše kada znam da su uhvatili tog što ga je zgazio, ali ipak ostala sam sama.

SAHRANA

OSMANOV sin Dejan potvrdio je da će sahrana biti u četvrtak u pola tri na Centralnom groblju, gde su sahranjeni i Osmanovi roditelji. Vest da je uhapšen mladić koji je navodno kolima udario njegovog oca, saznao je u toku dana.

- Drago mi je da je uhapšen, ali sumnjam da će dobiti zasluženu kaznu. Moj otac jeste imao 66 godina, ali mogao je da živi još dvadeset - ogorčen je Dejan. - To što ga je udario i nije stao nije bezobrazno, nego bolesno.

UVEK SPREMAN DA POMOGNE

ZOLOTIĆ je ceo život proveo u Metohijskoj ulici broj 10. U stanu je izvesno vreme živeo sa sinom, snajom i njihovom decom, ali otkada se Dejan rastao sa suprugom pre nekoliko meseci, odselili su se oboje i Osman je ostao sam.

- Pričao mi je da je u Grčkoj kupio haljinicu za unuku Anastasiju i da treba da joj da, ali eto, to nije dočekao - širi ruke Kristina Knezović, komšinica iz zgrade. - Bio je dobar čovek za svakoga. Slabo smo se viđali jer je najviše vremena provodio kod žene s kojom se viđao poslednjih godina. Ali kada je trebalo nekom da se pomogne, bio je tu. A i ja sam pomagala kada je morao neko da uskoči i pričuva neko od unučića.