Vinska Šumadija stigla do Tokija

Ne smete da zaboravite prošlost, ako želite da stvorite vino budućnosti. Njegova konstantno uspešna karijera uspešnog vinara to i potvrđuje, a toga se očigledno i dosledno pridržava Božidar Aleksandrović, vlasnik Vinarije "Aleksandrović", Šumadinac koga su roditelji, i sami izrasli iz tradicije šumadijske, vinogradarske zemlje, školovali da im se vrati i učvrste tako neraskidiv spoj za čudesnom zemljom, koja snove pretvara u stvarnost.

Diplomirani inženjer vinogradarstva je sada majstor za vino, ono koje se ne stidi da stane na crtu francuskim, italijanskim, španskim, čileanskim, australijskim, argentinskim ili američkim vinima.

A, zašto majstor:

- U proizvodnji vina oslanjamo se na iskustva predaka, nova naučna znanja i modernu tehnologiju, ali s ponosom kažemo da su naša vina ručni rad, unikatan proizvod koji vam donosi uživanje da u čaši osetite miris Šumadije, Oplenca i Vinče, sela sa istorijskim imenom koje potiče još od Rimljana - objašnjava vlasnik vinarije koja se prva, i za sada jedina u Srbiji, izborila za plasman na probirljivo tržište Japana, koje daje, ali i traži samo najbolje.

U sadašnjem organizacionom obliku, Vinarija "Aleksandrović" postoji nešto više od 20 godina, ali se ova porodica vinogradarstvom i vinarstvom bavi više od 100 godina. Božidarov pradeda bio je, 1903. godine, jedan od osnivača čuvene Vinčanske vinogradarske zadruge, a on je četvrta generacija vinara Aleksandrovića.

Da sve ima duboke i neiscrpne korene govori i podatak da ime jednog Aleksandrovićevog vina, iz takozvane premijum klase, nosi ime "rodoslov", što upravo ukazuje na pomenuti odnos prema tradiciji i vezanosti za zemlju sa koje potiče. To je njihov - rodoslov.

I još jedan primer:

- Kada je čuveni dvorski podrumar na Oplencu, Živan Tadić, koji je posle Drugog svetskog rata emigrirao u Kanadu, čuo da obnavljamo vinarsku tradiciju oplenačkog kraja, 1992. godine poslao nam je požutelu, originalnu recepturu, sortni sastav "trijumfa" najboljeg vina kraljevih podruma, koje se pre rata pilo skoro na svim evropskim dvorovima.

Vina iz Vinče mogu da se kupe u San Francisku, Čikagu, Los Anđelesu, Londonu, a biće uskoro i u ponudi prodavnica i restorana u Tokiju. Godinu i po dana pripreman izvoz vina u Japan, Vinarija "Aleksandrović, iz Vinče kod Topole, počeće za mesec dana, u saradnji sa uvozničkom kućom "Makoto investmans". S obzirom na to da "makoto" na japanskom znači iskrenost i poštenje, a imajući u vidu karakterističan poslovni odnos Japanaca, očigledno je da i ovo ime ima neko dublje značenje.

"ŠUMADINAC"

Ugovor o izvozu premijum vina u Japan potpisan je na tri godine, u prvoj je planiran izvoz 5.000, a u drugoj dvostruko više flaša, najviše penušavog vina "trijumf", koje ne može da se zove šampanjac, pa su ga proizvođači nazvali "šumadinac". Ali, "šumadinac" proizveden po svim pravilima francuske tehnologije i šumadijske duše, kako kaže Božidar Aleksandrović, govori sve jezike, a evo sada i japanski, što je u Vinči potvrdio i Masafumi Kuroki, ambasador Zemlje izlazećeg sunca u Beogradu.