Kako je istaknuto postojeći zakon je već ''zreo'' za inoviranje, a reforma te oblasti podrazumeva reformu sistema bezbednosti ustanova i zakonske izmene, edukaciju kadrova, procenu stanja u institucijama, sagledavanje pozitivnih i negativnih iskustava u zakonskoj regulativi.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da se zalaže za donošenje novog zakona ili radikalnu izmenu postojećeg navodeći da je i pri donošenju postojećeg ukazivao na probleme.

Podsećajući da je donet zakon koji je imao pretenzije da bude nov, moderan i koji bi u fundament našeg sistema tajnosti uneo nekakve standarde, on je dodao da je još tada kao problem istakao činjenicu da se podrazumevalo donošenje enormne količine podzakonskih akata da bi zakon mogao da funkcioniše.

''Od velikog broja akata za koje je rok uglavnom bio jun 2010. ili početak 2011. godine donet je jedan jedini akt'', naveo je Šabić dodajući da je cilj donošenja zakona bio da se uspostavi sistem jer je bio nasleđen haos.

Nema organizovanog društva, države koja nema potrebu za funkcionalnim sistemom pravila koja obezbeđuju da u svakom trenutku određene informacije koje iz legitimnih i opravdanih razloga ne mogu biti dostupne javnosti, ne uživaju kvalitetnu zaštitu, ocenio je poverenik.

Kako je rekao u fundamentu jednog takvog sistema u svakoj državi treba da bude zakon o klasifikaciji podataka ili tajnosti podataka.

''Potrošili smo mnogo vremena, a imamo još mnogo problema'', rekao je Šabić.

Predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović rekao je da je ključna dilema kako pomiriti rešenja iz zakona o zaštiti tajnih podataka i rešenja iz zakona o zaštiti podataka o ličnosti i pristupu informacijama od javnog značaja navodeći da ima mnogo prostora da se urede i jedan i drugi zakon.

On se zapitao kako obezbediti pristup informacijama od javnog značaja i kako sprečiti da se neki državni organi, pojedinci ili rukovodioci pozivaju na vitalalni državni i nacionalni interes onda kada im nešto ne odgovara da ustupe podatke.

''Neuređen sistem zaštite podataka odražava se na nacionalnu bezbednost, ali i sve druge aspekte svakodnevnog života. Slažem da je neophodno što hitnije donošenje propisa koji uređuju oblast zaštite podata, podzakonskih akata koji će omogućiti punu primenu zakona'', rekao je Stojanović.

Direktor kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka Goran Matić podsetio je da je prošlo skoro pet godina od usvajanja zakona koji se sveo na pitanje posedovanja personalnog bezbednosnog sertifikata kao ličnog pedigrea i prestižnog momenta u društvu, dok je sve ostalo suvišno i besmisleno.

Kako kaže, traži se sertifikat koji je urađen po evropskom i NATO standardu za pristup službenoj tajni koja je zapravo naručito osetljiv podatak o ličnosti.

Kao problem on je istakao i organizaciono tehničke pripreme navodeći kao primer Ministarstvo poljoprivrede koji je najozbiljniji korisnik tajnih podataka jer čak 70 do 80 podataka u otvaranju poglavlja idu ka to ministarstvu koje nije preduzelo ni bazične korake.

Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić rekla je da je Zakon usvojen 2009. godine, ali da su probijeni svi zakonski rokovi za njegovu primenu što ne doprinosi kvalitetnom funkcionisanju sistema bezbednosti.