Nemački privrednici između dve vatre - profit ili politika
Nemački privrednici raduju se svakoj novoj vesti, kojih je u poslednje vreme sve više, o popuštanju napetosti sa Rusijom, ali iz Nemačke privredne komore BDI i dalje čvrsto stoje iza stava da je na prvom mestu politika i da zato sarađuju u sprovođenju sankcija, piše Dojče vele.
Predsednik Povereništva nemačke privrede za istok Ekard Kordes pripada grupi optimista i ističe da nemački privrednici sve više podstiču svoje političare na pomirenje i okončanje sankcija prema Rusiji.
On je ujedno pozdravio formiranje četiri radne grupe za sprovođenje sporazuma iz Minska među kojima je jedna za ekonomsku saradnju, piše Dojče vele.
"Samo kontinuiranim razgovorom uspećemo da izađemo iz stanja trajnog političkog i ekonomskog sukobljavanja i krize koja opterećuju Nemačku, Rusiju, ali i Ukrajinu i koja je dovela do masovnog pada trgovinske razmene, rekao je Kordes.
U tekstu se, takođe, navodi da optimizam u pogledu okončanja sankcija gaji i oko 6.400 nemačkih preduzeća koje aktivno posluju na teritoriji Rusije.
"Mada je Rusija za nemačku privredu samo jedno u nizu svetskih tržišta, to nikako ne znači da ta zemlja nije važna", navedeno je u tekstu.
"Rusija je bila i ostala važna za nemačku automobilsku industriju", upozorava Karl Krauze, predsednik Upravnog odbora firme "Kiken" koja proizvodi delove za automobilsku industriju.
Slično misle i u drugim privrednim granama - mašinogradnji, prehrambenoj industriji, građevinarstvu, sve do trgovačkog koncerna "Oto". Svi oni žele da ostanu u Rusiji i nadaju se boljim vremenima.
Povećanom optimizmu i nadi uveliko doprinosi i daleko bolje poslovno okruženje za Rusiju na globalnom nivou, prvenstveno zbog skoka cene nafte, kao velikom ruskom izvoznom artiklu. Rusija, dakle, ponovo ima mogućnost za uvoz, što se odmah odražava i na nemačke izvoznike, kojima sada apetiti, očigledno, rastu.
Kada su u pitanju konkretne brojke, kao primer se navodi proizvođač kozmetike iz Hamburga "Bejersdorf" koji je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju o poslovanju istakao da je promet na istoku Evrope povećan za 9,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to pre svega zbog poslovanja sa Rusijom i Ukrajinom.
U svakom slučaju jedno je jasno, navedeno je u tekstu, firme ne žele da se povuku iz Rusije, a nemački privrednici se raduju svakoj vesti o popuštanju napetosti sa Rusijom.
Međutim, data su i suprotna mišljenja.
Iz DZ Banke (financijska institucija nastala spajanjem banaka Rajfajzen i Folksbank), koja je sprovela ankete na uzorku od 1.500 odgovornih osoba u nemačkoj privredi, poručuju da ima sve više optimizma, ali da se još uvek oseća i - oprez.
Kriza u Ukrajini, iako oružje trenutno možda ćuti, ugrožava mogućnost da u nemačkoj privredi zavlada "još bolje raspoloženje", objašnjava predsednik odeljenja za poslovne mušterije DZ Banke Štefan Cidler.
Oprez je još uvek veći od optimizma posebno u većim nemačkim firmama. Nemačka privredna komora BDI, Dojče banka i Institut za istraživanje srednjeg preduzetništva sproveli su istraživanje među 400 najvećih firmi koje je pokazalo da 67 odsto njih očekuje još veći pad prometa s Rusijom zbog sankcija protiv te zemlje.
Privrednicima se to, naravno, ne dopada, ali oni razumeju da je to u određenim okolnostima neophodno, objasnila je kopredsednica BDI Ingeborg Nojman, koja je u saopštenju ponovila stav Komore - na prvom mestu je politika i zato sarađujemo u sprovođenju sankcija.
