Komentar: Pritisci

NA tržištu udžbenika godišnje se okrene više od 100 miliona evra. Pare su malo državne, a malo više ih iz džepova istresu roditelji. Već od februara počnu da kreditiraju izdavače, uplaćujući rate za udžbenike za narednu školsku godinu. I tako izdavači potkraj leta "beskamatnim kreditom" dobijenim od roditelja počnu da štampaju knjige.

Da je zarada mala, ne bi ih bilo 79. Ne bi štampali 1.700 naslova samo za osnovu školu i predškolsko!

Svu tu idilu umalo da pokvari jedan zakon. Ali, dovitljivi su izdavači. Ne libe se ni potpise da falsifikuju, kako bi pogurali da takav zakon o udžbenicima ne bude izglasan. Smeta im, izgleda, jer pisci kažu da je pravljen po meri učenika i škola, a ne izdavača.

Predlog zakona, koji je ministar prosvete Srđan Verbić pre dva dana naprasno povukao, trebalo je da udari na profit izdavača. I tako je, posle godinu dana procedure - pisanja, javnih rasprava i podrške, zakon za koji pisci i dalje govore da je "čist kao suza", naprasno povučen. Verbić je preuzeo odgovornost, odjednom tvrdeći da zakon mora da bude još bolji.

Pritiske izdavača, istina, nije negirao. Neki ključni izdavači viđeni su poslednjih nedelja kako ulaze u zgradu Vlade Srbije. Dolazili su i u Ministarstvo prosvete. Na portirnici u Nemanjinoj beleže i posetu pojedinih diplomata.

Možda je slučajnost, a možda su izdavači ipak jači od ministra i Vlade, koja je zakon usvojila. Možda bi Verbić, kao i njegove kolege iz Vlade, trebalo da promisli kako da radi ministarski posao, ako po istom modelu bude morao da povuče i neke druge zakone. Reforma obrazovanja ostala bi onda samo na papiru, u onom programu koji je Verbić napisao i zbog koga ga je premijer odabrao za ministra.