Koračali smo ponosno u slavu Srbije i pobede

SAN svakog vojnika je da prodefiluje na svečanosti kao što je ova, osećanja su mi pomešana, a iskustvo neponovljivo. Naša prošlogodišnja vojna parada bila je nešto što se desi jednom u životu, ali ovo u Moskvi bilo je posebno. Hiljade vojnika na jednom mestu, savremenu tehniku i avijaciju koju sam video, pamtiću do kraja života.

Ovako je sa "Novostima" podelio prve utiske nakon nastupa srpske garde na Paradi pobede u Moskvi, potpukovnik Vladimir Vukajlović, komandant gardijskog bataljona VS i vođa našeg ešelona u Moskvi.

- Kada mi je prišao predsednik Putin, predstavio sam se, a on mi je zahvalio što smo upriličili manifestaciju, dostojanstveno predstavljajući Srbiju - objasnio nam je Vukajlović šta je razgovarao sa predsednikom Rusije, na kraju Parade.

Vođa srpskog ešelona kaže i da nije bilo teško marširati na moskovskoj "kaldrmi", po tvrdim granitnim kockama, jer su se brzo privikli, zbog dobre uvežbanosti.

- Bilo nam je važno da se skoncentrišemo i ubrzamo korak. Za minut ruski vojnici prolaze 120 koraka, dakle u tri minuta moramo proći preko Crvenog trga tih 360 koraka koja se pamte za celi život - prenosi nam Vukajlović. - Kod nas se obično "gazi" 110 koraka u minuti pa smo morali da ubrzamo što nam kao dobro uvežbanim nije bilo teško.

Vladimir kaže i da je ponosan što su on i drugi predstavnici Vojske Srbije odlično obavili povereni zadatak i zna da su ga njegovi najbliži gledali u direktnom TV prenosu.

A upravo su "Novosti" Paradu ispratile sa njegovim najbližim, u domu potpukovnika na Vukajlovića, na beogradskom Labudovom brdu.

- Tamo je tata, vidi ih, naši su plavi - pokazuje Vladimirova supruga Đurđica nemirnom, četvorogodišnjem Aleksandru.

Već tri nedelje Vladimir nije kod kuće. Najpre je proveo nedelju dana u Gornjem Milanovcu, a zatim je usledio poziv koji se ne odbija - učešće na moskovskoj paradi.

- Mnogo se poželeo tate, njih dvojica su veoma vezani - objašnjava nam Ljubica, "gospođa tašta", kako je od milošte zove Vladimir, dok njegov sin trči sa kraja na kraj stana, igrajući se sa bratom i sestrom od tetke, koji su sa svojom mamom, Đurđicinom sestrom Jasminkom, došli da podele radost i ponos. - I ja kao tašta emotivno doživljavam sve ovo. Navikla sam na uspehe svoje dece, a onda je u našu porodicu došao on, jednako uspešan. Zaista me čini radosnom i ponosnom.

Kako nam je ispričala Đurđica, emotivno uzdržana ali sa osmehom koji joj ne silazi sa usana, Vladimirov i njen san oduvek je bio da otputuju u Rusiju. Sada ga on proživljava za oboje, ali na način koji nikada nije ni sanjao.

Kadrovi se smenjuju brzinom svetlosti, a onda, zajedno sa ostalim komadantima, i Vladimir je istupio i strpljivo čeka da se rukuje sa imenjakom - predsednikom Putinom. Krupan kadar, lice u plavoj, najlepšoj uniformi, ponos porodice.

- Mogu li sada da pišem tati? - pita mali Aki, možda Vladimirov naslednik i u profesiji, dok sa suzama u očima gleda tatinu fotografiju na ekranu telefona.

Ponos Srbije na Crvenom trgu, pored Vladimira bili su i drugi gardisti, a među njima i dve devojke, poručnik Aleksandra Mišić i razvodnik Tijana Matović. Njihova lepa lica i eleganciju primetili su i ruski televizijski i novinski reporteri. Obe, srećne što su obavile dobro povereni zadatak.

- Iz Moskve se vraćam puna utisaka. Sretna sam što sam učestvovala na takvom događaju i tih 360 koraka ću sigurno pamtiti celi život. Već na prvoj probi kad smo bili na Crvenom trgu videli smo da ćemo odlično obaviti zadatak, jer, hvala bogu, imamo dobro iskustvo. Znam da su me gledali rođaci i prijatelji i da su majka Zorica i otac Živanko sigurno bili zadovoljni i ponosni - kaže za "Novosti" Aleksandra Mišić, rodom iz Badovinaca.

Kršnom deliji, odličnom sportisti, simpatičnom kapetanu Đorđu Simiću (29) strojevi korak na Crvenom trgu nije bio nikakav napor. Đorđe je rodom iz Kruševca. Kaže da je kao dete gledao preko TV parade i eto, sada dočekao da i on bude na Crvenom trgu.

- Znam da su sigurno bili na mene ponosni majka Rada i otac Živojin koji su gledali paradu preko televizije. Na Crvenom trgu mogu da gaze samo najbolji i to je za svakog od nas veliko priznanje i nagrada - kaže nam ovaj Kruševljanin.

Interesantno je da je Đorđev deda bio u ruskoj vojsci. Kao dečak je otišao u Rusiju gde je završio vojne škole i kad je počeo Drugi svetski rat prošao je sa ruskim jedinicima ratišta Srbije. Po završetku rata ostao je u Srbiji ali je 1948, zbog velike ljubavi prema Rusiji i verovanju u Staljina, završio na Golom otoku.

POHVALE DOMAĆINA

NAŠ vojni izaslanik u Moskvi pukovnik Zoran Stojković i njegov pomoćnik, potpukovnik Marko Marković su takođe bili jako zadovoljni jer su od domaćina slušali samo pohvale na račun naših gardista.

- Tek kad su stigli naši gardisti i prvu put vežbali, jedan ruski general mi je iskreno rekao: vaši mladići i devojke su vrhunski uvežbani i zaista predivno izgledaju pa se vidi da su baš elitna jedinica - ispričao je za "Novosti" pukovnik Stojković.