“Док има бакра, развијајмо и нешто друго”

Ретки метали и неметали најздравије алтернативе

 

Без обзира колике су резерве бакра, он ће једног дана нестати и зато се мора нешто ново урадити знатно пре него сто до тога дође – поручује проф. др Владимир Крстић из Канаде. – Потражња и примена ретких метала ће расти, а тиме и њихова цена јер се сматра да без њих неће бити могућ развој електронике, оптике и електромагнетизма. Ја не знам шта Бор има од ретких метала, али то треба испитати и покушати да се пронађе начин за производњу бар оних елемента које борске руде/јаловина садрже. – Неки ретки метали су и до сто пута скупљи од бакра и Бор би могао да формира научноистраживачку јединицу која би радила на развоју производње тих елемената. – Увек сам размишљао о томе како да нешто корисно започнемо у нашем крају, али до сада нисам успео да заинтересујем људе који одлучију. Србија неће изаћи из кризе док се сами не организујемо – каже наш научник.

QUEEN’S UNIVERZITET, КАНАДА. – Ових дана стигао нам је и-мејл од проф. др Владимира Крстића, нашег сручњака светског гласа, са Queen’s универзитета у Канади (Department of Mechanical and Materials Engineering) у Кингстону (Онтарио) где већ дуже живи и ради. Родом је из Рготине, а по дипломирању на Технолошко-металуршком факултету у Београду (1969.) радио је (до 1974.) у Институту за нуклеране науке у Винчи, да би 1979. докторирао на McMaster Универзитету у Канади – област савремена керамика и неметали – вратио се у Бор где је радио као истраживач у Институту за бакар и хонорарни професор на Техничком факултету. Од 1985. је поново у Канади, где предаје Материјале на Queen’s универзитету. Као „наше горе лист“ прати догађаје у завичају, искрено поздрављајући сваки напредак у комплексу бакра, какав је увођење нове технологије топљења, али – пошто је у прилици да „с много вишег брда“ гледа куда иде наука и модеран свет – не може да одоли потреби да, посредством нашег листа, укаже и на путеве којима би нам ваљало на време кренути. Уосталом, проф. Крстићу не пада тешко да готво сваке године прелети океан ради присуствовања Октобарском саветовању рудара и металурга.
Конференција о развоју и примени материјала у оптици одрзана у Сан Франциску, Калифорнија, којој је присуствовао пре месец дана, била је непосредан повод да нам се јави и укаже на значај ретких метала и неметала, њихову потражњу и профитабилност у будућности. – То су, у овом случају, материјали који емитују одређену врсту боје када се на њих усмери извор веће светлости укључујући и ласер – пише проф. Крстић. – Кључни елементи који омогућавају добијање светлости су ретки метали као што су Ce (церијум), Y (итријум), Eu (Еуропијум) итд. С обзиром на њихову улогу у оптици имао сам прилику да сазнам нешто више о значају ретких метала за будућност многих грана индустрије. Општи закључак је да ће потражња и примена ретких метала да порасте, а тиме и њихова цена. Сматра се да без ових елемента неће бити могућ развој електронике, оптике и електромагнетизма.
–Имајући ово у виду – додаје Крстић – треба очекивати да цена ових метала настави да расте као што је то било у блиској прошлости. Кина контролише преко 90% светске производње ретких метала и сасвим је сигурно да ће они бити веома профитабилан посао. Ја не знам шта Бор има од ретких метала, али у сваком случају то треба испитати и покушати да се пронађе начин за њихову производњу, бар оних елемената које борске руде/јаловина садрже. У прилозима које вам шаљем види се о којим се елементима ради као и то да је цена неких ретких метала и до сто пута скупља од бакра. Бор би могао да формира научноистраживачку јединицу која би радила на развоју производње тих елемената.
Проф. Крстић сматра да је јавности Србије, а нарочито оној у источној Србији, важно предочити да ће бакар једног дана, без обзира колике су резерве, нестати, а да би се наставило са стварањем дохотка мора нешто ново да се уради, знатно пре него сто до тога дође.
– Будући да развој електронике, магнетизма, оптике и васионске индустије није могућ без ретких метала две најздравије опције су неметали и ретки метали (наравно, и високочисти метали) – истиче проф. Крстић. – Западне земље немају ретке метале и мораће да их потраже ван својих граница. Земља са највећим резервама ретких метала је Кина (преко 90% светске производње). Пре неколико година, Кина је забранила њихов извоз, што је довело до наглог пораста њихове цене. У једном периоду цена је скочила чак за 40 пута. Када се то упореди са ценом бакра онда се види да доходак од продаје ретких метала може да превазиђе доходак од продаје бакра. На пример, ако би се остварила производња од око 1.000 тона годишње, по цени од само 100 долара по килограму (цена бакра је 5-6 долара по килограму) остварио би се доходак од око 100 милиона долара, исто као од продаје 20.000 тона бакра. Ако би се произведени ретки метали продавали у виду једињења (соли), њихова цена била би преко 1.000 долара по килограму, што би донело доходак од око милијарду долара годишње (за 1000 т/годишње). Цене неких ретких метала достижу вредност и до 10.000-20.000 долара.

Проф. Крстић нам је послао и неколико дијаграма који илуструју његову причу. Први показује који се елементи и колико сматрају критичним у развоју обновљивих извора енергије („decarbonization“ како то Европска унија зове). Елементи у првој колони су од највећег значаја. Други дијаграм показује кретање цене неколико ретких метала (La и Ce), где се види да је њихова цена скочила чак 30 пута за само неколико месеци. Трећи показује економски значај елемената и ризик при њиховом снабдевању (област одакле долазе/где се производе). Четврти илуструје стварну промену цене (у 2013. години) по тони неодyмиум оxида који се користи за израду јаких магнета (за брзе возове). Послао нам је и дијаграм који показује табелу лаких и тешких ретких метала.
–Стране инвестиције неће решити све наше економске проблеме, већ ми сами, својим снагама и средствима, треба нешто да урадимо – сматра проф. Крстић. – РТБ Бор има своје стручњаке, ту су и Факултет, Институт, које држава плаћа и који би се могли укључити у такве програме. Ако држава већ обезбеђује доходак за такве људе зашто да их не упослимо на програмима који могу да имају велики економски потенцијал. Коме користи да хиљаде способних људи ради на пројектима од којих држава нема никакву корист? Другим речима, нису у питању само средства, већ и жеља да се организујемо и да нешто корисно урадимо. Увек сам размишљао о томе како да нешто корисно започнемо у нашем крају, али до сада нисам успео да заинтересујем људе који одлучију. Србија неће изаћи из кризе док се сами не организујемо. И Запад данас има своје проблеме који нису мали.