Sorošu preti monstruozni račun za porez?
Američki biznismen Džordž Soroš često je govorio da bogati treba da plate veći porez, iako je dobar deo svog bogatstva pribavio upravo izbegavajući plaćanje poreza, piše agencija "Blumberg".
Milijarder je, dok je gradio poziciju jednog od najvećih svetskih investitora, koristio opciju koja mu je omogućavala da na legalan način zaobiđe plaćanje poreza tako što je sredstva koja je zaradio reinvestirao u svoj fond Kvantum ( Quantum endowment fund ), gde su ona nastavila da rastu.
Do kraja 2013, Soroš je takvom praksom prikupio 13,3 milijarde dolara, navodi "Blumberg".
Američki Kongres je 2008. ukinuo opciju da se porez izbegne reinvestiranjem i naložio menadžerima hedž fondova koji su tu opciju korsitili da plate akumulirani porez na dobit do 2017.
Vlasnici fondova iz Njujorka, među kojima je i Soroš, podložni su federalnoj poreskoj stopi od 39,6 odsto, kombinovanim državnim i gradskim porezima od ukupno 12 odsto i dodatnom porezu na prihode od investicija od 3,8 odsto, pa bi Soroš, kada se sve sabere, na osnovu javnosti dostupnih podataka, morao da plati porez ukupne vrednosti 6,7 milijardi dolara.
Nedelju dana pre nego što je Kongres ukinuo takozvanu poresku "rupu", Soroš je prebacio deo sredstava u Irsku. Kongresni komitet za oporezivanje je 2008. procenio da će novi propisi u državnu kasu doneti oko 25 milijardi dolara u narednih 10 godina, uključujući osam milijardi do 2017.
"Niko nema ustavnu obavezu da plati više poreza nego što je propisano da mora da plati. Ako je zakonom omogućeno da ne platite porez, onda ga nećete platiti", rekao je advokat Džejms Sitrik, koji decenijama zastupa Soroša.
Emigrant iz Mađarske, Soroš (85) je započeo karijeru u Njujorku 1950-ih, a postao je poznat širom sveta 1992. kada je zaradio milijardu dolara na uspešnoj proceni da će Britanija biti primorana da devalvira funtu.
Soroš je prvo tokom nekoliko meseci kupovao veliku količinu funti, primetivši da se Britanija pod veoma nepovoljim uslovima uključila u Evropski mehanizam deviznih kurseva, nakon čega je u septembru 1992. prodao 10 milijardi dolara u funtama i zaradio milijardu. To je dovelo do finansijske katastrofe, Britanija se povukla iz programa, a funta je devalvirana.
Soroš je fond Kvantum osnovao 1973. na Antilima, tada pod norveškom upravom, sa oko 12 miliona dolara novca investitora, pre svega bogatih Evropljana. Odmah je počeo da reinvestira profit, a ništa ga u američkim zakonima nije sprečavalo da, budući da je njegova kompanija inostrana, sav novac ostavlja u fondu, gde je on bio neoporezovan.
Sorošev fond Kvantum endaument je ostvarivao godišnji povrat na investicije od oko 20 odsto do 2011, kada je fond pretvoren u porodičnu kompaniju.
Da bi ilustrovao benefite odlaganja plaćanja poreza, Vjačeslav Fos sa Univerziteta Ilinoj izračunao je da bi menadžer koji je, kao Soroš, počeo da posluje sa 12 miliona dolara novca ulagača, ako bi ostvarivao profit od 20 odsto i reinvestirao ga bez oporezivanja u periodu od 40 godina, zaradio 15,9 milijardi dolara.
Ako bi taj isti menadžer platio sve poreze pre reinvestiranja, ukupna cifra svela bi se na svega 2,4 milijarde dolara.
"Porezi na dobit predstavljaju veliki udarac za menadžere hedž fondova. Oni zato koriste svaku priliku da izbegnu plaćanje poreza i reinvestiraju novac", navodi profesor prava na univerzitetu u San Dijegu Viktor Flajšer.
