Već 25 godina Habl kruži oko Zemlje. Otprilike svakih sat i po ovaj revolucionarni teleskop napravi krug oko naše planete, a upravo zahvaljujući njemu svemir nam je danas dosta bliži i poznatije nam je naše mesto u njemu.
Habl je toliko važan da je i NASA rekla kako je on najznačajniji napredak u astronomiji od Galilea i njegovog teleskopa.
Njegova izrada počela je još 1977. godine, a osam godina kasnije bio je gotov. Međutim, nakon katastrofe "Čalendžera" 1986. njegovo je lansiranje odloženo.
Ovaj sjajni svemirski cilindar, veličine otprilike kao manji autobus, na svoj je put krenuo na šatlu "Diskaveri" 24. aprila 1990. godine. Međutim, nije sve bilo bajno. Ubrzo su naučnici shvatili da će zbog greške od 2,2 mikrona na ogledalu imati mutne slike.
Tri godine kasnije, nakon što su astronauti popravili teleskop, zauvek su promenili način na koji vidimo svemir.
Problemi su se javili desetak godina kasnije, kada je trebalo promeniti žiroskope i druge sisteme.
Tokom misije 2009. Habl je prošao kroz poslednju "generalku" u kojoj su mu ugradili nove instrumente i zamenili stare, promenili baterije i žiroskope i dodali nov računar i senzore za navođenje. Naučnici su i razvili softver koji mu omogućuje da radi sa samo jednim žiroskopom za stabilizaciju.
NASA se zbog toga nada da će Habl raditi i nakon 2020. godine i da će i dalje biti zaslužan za brojna otkrića. Ranije je plan bio da ga vrate na Zemlju i postave kao eksponat u muzeju, ali teleskop je nadživeo i program šatl.
Kako se Habl nalazi na visini od 569 kilometara, dovoljno je daleko od smetnji Zemljine atmosfere, svetlosnog zagađenja, da bi imao neometan pogled na svemir.
Upravo zbog te prednosti otkrili smo delove svemira za koje nismo znali, a astronomi su podatke Habla koristili u 12.700 naučnih radova.
To ga svrstava među najproduktivnije naučne instrumente ikad izgrađene, navodi NASA. Zbog njega znamo i da je svemir star 13,8 milijardi godina, a pomogao je i u potvrđivanju postojanja tamne energije, divovskih crnih rupa, i otkrivanju životnog ciklusa zvezda.
Čak i danas, institut koji je naučni operativni centar za Habl prima šest do sedam puta više zahteva za posmatranje od onog što mogu zadovoljiti.
- Procenjuje se da je od izgradnje, nadogradnji i svih poslova vezanih za teleskop, njegov ukupni trošak oko 10 milijardi dolara.
- Habl na Zemlju svake nedelje pošalje oko 120 GB podataka.
- Dug je 11 metara, širok 4,2 i težak 11 tona
- Središte mu je ogledalo razmera 2,4 metra
- Napaja se preko solarnih panela, a preko dve antene prima i šalje podatke na Zemlju
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR