Žrtve NATO bombardovanja: Moja Bojana bi sada imala 16 godina

MALA Bojana Tošović, iz Merdara, ove godine bi napunila šesnaest godina. Ali, tek što je prohodala i počela da izgovara prve reči, sa ocem Božinom, početkom aprila 1999. godine, nastradala je od NATO bombi. Tada jedanaestomesečna beba poginula je u očevom naručju kada su rakete, koje su zasule maleno selo na administrativnoj liniji kuršumlijske i podujevske opštine, pale na njihovu kuću. U ovom napadu jedina je preživela devojčicina majka Marija i sama teško ranjena u sedmom mesecu trudnoće.

- Iako je sutradan bio Vaskrs, čini mi se da mu se te godine nismo radovali kao ranije - priča Marija. - A i kako smo mogli da se osećamo kada su naše Merdare bombe zasipale svakodnevno. Ipak, niko nije razmišljao o tome da napušta dom, pa smo tako i mi ostali u svojoj kući. I te noći su, malo pre ponoći, prve bombe pale nedaleko od naše kuće. Tada smo suprug i ja sa devojčicom otišli u podrum, ali se on vratio u kuću po Bojaninu flašicu za vodu. Vrativši se, uzeo je devojčicu u naručje i sećam se da je tada jedna bomba udarila u našu kuću.

Iako joj teško pada da podsećanje na trenutke u kojima je izgubila najmilije deli s javnošću, Marija kaže da zbog njihovih duša, ali i ostalih žrtava, pristaje da priča o tragediji koju je doživela. Pogotovo što je njena Bojana bila najmlađa žrtva NATO agresije na našu zemlju. Bomba koja je udarila u temelje kuće Tošovića zatrpala je tročlanu porodicu, a Marija, koja je bila u sedmom mesecu trudnoće, kaže da ni sada ne zna koliko je dugo bila u nesvesti.

- Negde pred zoru začula sam glasove brata i oca koju su nas dozivali. Pošto sam se malo osvestila, počela sam da se odazivam kako bi nas lakše pronašli. Kasnije su mi ispričali da su ispod brda materijala koji se srušio na nas prvo uspeli da izvuku Bojanu, koja je bila u Božininom naručju, ali koja nije davala znake života. Međutim, meni su tada rekli da spava, a moja majka ju je odnela do prvog podvožnjaka, odnosno tunela, gde su se njih dve sklonile. Brat i otac su potom, jedva uspevši da pomere poveći kamen od temelja kuće, koji se isprečio između mene i Božine, izvukli i njega. Tada je on još davao znake života, ali je preminuo nedugo kasnije - priča ova žena, koja je, kaže, svesna svega postala nekoliko sati kasnije u kuršumlijskom Domu zdravlja.

Sa teškim povredama po telu i još većim na duši, Marija i danas napominje da ne želi da "uzdiže" svoju muku. Zahvalna je "Novostima" koje su prve izvestile janost o nesreći koju je doživela, ali i koje su je, kasnije u prokupačkoj bolnici, kada je 17. juna na svet donela, sada petnaestogodišnju Anđelku prve posetile. Bol koji ne jenjava ni šesnaest godina od tragedije, a vrlo često i svojoj devojčici priča kako su joj nastradali otac i sestrica.

NAJMLAĐA ŽRTVA

Božina i Bojana stradali od bombe koja je raznela kuću

- Uz poštovanje prema svim žrvama bombarodvanja, moram da priznam da me zaboli kada ne spomenu moju Bojanu, koja je bila najmađa "kolateralna šteta" NATO agresije na našu zemlju - priča Marija čija je tragedija obišla čitav svet. - Znam da je i roditeljima Milice Rakić isto kao i meni, ali i moja Bojana zaslužuje da je spomenu, a nadam se da se njih dve sada zajedno negde igraju sa anđelima.

Marija kaže da je iz godine u godinu snimaju sa svih svetskih televizija, ali da se istina da je njena Bojana bila najmlađa žrtva, jedino, izgleda, ne zna u Srbiji.