Albanci bez kazne za ubistva Srba

DOK Euleks i preko Interpola potražuje Srbe za navodne zločine, sudovi u Srbiji ne mogu da okončaju suđenja već optuženim Albancima.

Tako u niškom Višem sudu nikako da se obnovi postupak protiv braće Mazreku, optužene za učešće u otmici i streljanju srpskih civila u selu Klečka kod Lipljana tokom 1998. godine. Razlozi su - proceduralni. Optuženima, naime, sud ne može da uruči poziv za ročište, jer su još 2002. godine, sa ostalim zatvorenicima Albancima, prebačeni iz niškog zatvora na KiM.

Krajem te iste godine Vrhovni sud ukinuo je presudu Okružnog suda u Nišu, kojom su aprila 2001. braća Mazreku osuđena na po 20 godina zatvora. Suđenje u niškoj Palati pravde je trebalo da se ponovi, jer je prvostepena presuda ukinuta zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, a u obrazloženju je navedeno da je "izreka presude nerazumljiva i protivurečna razlozima presude".

Braća Mazreku su presudom niškog suda bila oglašena krivim da su kao pripadnici OVK sa više članova terorističke grupe od 17. do 22. jula 1998. učestvovali u napadu na Orahovac, kada su oteta 43 civila koji su odvedeni u Mališevo, da bi potom sa drugim otetim licima bili prebačeni u Klečku.

- Kada sam dobio predmet i pročitao opis dela za koje se terete Ljuan i Bekim, bio sam u neverici da iko može da počini tako strašan zločin u ime bilo kakvog cilja - ukazao je sudija Milimir Lukić izričući presudu.

A aprila 2001. iz KPZ u Nišu je izašlo 126 albanskih zatvorenika, članova takozvane "đakovičke grupe". Njima se pridružila i grupa od 17 Albanaca iz drugih srpskih zatvora, a svi su se potom organizovano autobusima uputili na Kosovo.

Obreli su se na slobodi posle odluke Vrhovnog suda Srbije da se grupi od 143 Albanca iz Đakovice ukine prvostepena presuda i predmet vrati na novo suđenje. I to zbog "bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava".

"Đakovička grupa" je osuđena maja 2000. zbog krivičnog dela terorizma na ukupno 1.632 godine zatvora, pred sudom u Peći koji je zasedao u Nišu. U obrazloženju presude istaknuto je da je krivično delo načinjeno u toku rata, za koje je zaprećena kazna zatvora 20 godina.

Iako su, po izlasku iz niškog zatvora, Albanci redom govorili da će se vratiti na ponovno suđenje, to se do sada nije dogodilo.

PUŠTEN I ALBIN KURTI

IZ KPZ u Nišu je 2001. izašao i lider albanskih studenata Albin Kurti, koga je pomilovao tadašnji predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica. Presudom Okružnog suda u Nišu, koji je preuzeo nadležnost Okružnog suda u Prištini, Kurti je marta 2000. osuđen na 15 godina zatvora. Oglašen je krivim za ugrožavanje teritorijalne celovitosti SRJ i udruživanje radi neprijateljske delatnosti i terorizma. Kurti je sada lider pokreta "Samoopredeljenje".

AMNESTIRANI

DO 10. aprila 2001. godine, na osnovu odredaba republičkog i saveznog zakona o amnestiji, iz srpskih zatvora pušteno je 229 zatvorenika. Od tog broja, oslobođeno je 16 zatvorenika koji su služili kazne za opšti kriminal, dok su ostali bili osuđeni za udruživanje radi neprijateljske delatnosti ili oružane pobune.