Hrvati: Varufakis nas kopira

Vodeći se iskustvima Hrvatske, i nova grčka vlada Aleksisa Ciprasa najavila je da će svojim prezaduženim građanima opraštati dugove.

Zasad samo poreske.

Naime, grčki poreski obveznici su, pokazuju podaci tamošnjih vlasti, nagomilali čak 76 milijardi evra duga. S obzirom na dugotrajnu krizu s kojom se (i) Grčka suočava, vlastima u Atini jasno je da najveći deo tog duga neće moći naplatiti. Istovremeno, i grčki građani vape za nekim "novim početkom", koji bi im omogućio da krenu od nule. Stoga se nova vlada, prema izveštajima, odlučila na radikalnu meru oprosta polovine duga onim građanima koji odmah pristanu da u državnu blagajnu uplate iznos od bar 200 evra.

"Bez prihoda ne možemo sprovoditi našu socijalnu politiku. Ljudima ćemo pomoći nudeći im mogućnost otplate bar 20 evra na mesec", poručila je, kako prenose mediji, pomoćnica ministra finansija Nadia Valavani.

Iako oprost poreskih i drugih dugova nije hrvatski izum, čini se da je nova grčka vlada toj ideji pribegla vodeći se upravo hrvatskim iskustvom. Naime, ministar finansija Boris Lalovac kaže za Jutarnji list da je upravo on svog novog grčkog kolegu Janisa Varufakisa, kojeg je pre nekoliko dana upoznao u Briselu na sastanaku ministara finansija EU, informisao o hrvatskim iskustvima s otpisom dugova, te mu je preporučio da sličan recept primene i u Atini.

"Izneo sam Varufakisu naša iskustva i preporučio mu da to sprovedu. Ideja mu se svidela. Ključno je rešiti problem prezaduženih građana", potvrdio je Lalovac.

No, hrvatski model oprosta dugova znatno je širi od onoga za kojeg se sada odlučila vlada u Atini. Naime, osim reprograma i oprosta poreskih dugova, novim Vladinim merama u Hrvatskoj se otpisuju i manji, ali realno nenaplativi dugovi koje socijalno ugorženi građani imaju prema bankama, telekomima, javnim i komunalnim preduzećima.

Osim u Grčkoj, hrvatski model oprosta duga najveći interes izazvao je u regionu, piše Jutarnji i navodi primer Slovenije i Makedonije.

Prema nekim, oprost bi u Hrvatskoj moglo ostvariti oko 75.000 građana.

“Otpisom poreskih dugova obično pribegavaju zemlje u kojima su ili neuredna plaćanja, ili postoji nesređeno pravosuđe, ili veliki problemi u punjenu budžeta. Te su mere sprovodile i druge zemlje, vodeći se principom da je bolje u budžet prikupi išta nego ništa, budući da je najveći deo tih dugova ionako "mrtav", odnosno nenaplativ dug", objašnjava Željko Lovrinčević iz Ekonomskog instituta.

Dodaje kako mera oprosta poreskih dugova, poput najnovije u Grčkoj, nije toliko usmerena spasavanju dužnika, koliko punjenju državne kase po modelu "daj šta daš".

Ni Zdeslav Šantić, makroekonomista SG Splitske banke, ne veruje da oprost poreskih i, u slučaju Hrvatske, drugih dugova može biti okidač podsticanja potrošnje i izlaska iz recesije. To je, zaključuje, kratkoročna socijalna mera, nakon koje će se mnogi dužnici pre ili kasnije ponovo naći u dužničkoj slepoj ulici.