Domaće filmadžije nezadovoljne: Ista prava i za nas i za strance

DOMAĆI producenti smatraju da se donošenjem uredbe o finansijskim podsticajima za filmsku produkciju (koju su najavili potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović i ministar privrede Željko Sertić), ne rešavaju mnogi problemi srpske kinematografije. Jer, kako ističe Udruženje filmskih producenata Srbije, ona će se odnositi samo na strane producente, ali ne i na domaće.

I mada je ovaj potez države došao posle dugogodišnjih apela filmskih radnika da Srbija godišnje gubi desetine milione evra, jer za razliku od okolnih zemalja nema regulativu za podsticaj stranim producentima koji snimaju ovde, UFPS se poziva na evropsko zakonodavstvo i traži ista prava. U obraćanju nadležnim institucijama - Filmskom centru Srbije, Ministarstvu kulture, ministarstvima privrede i finansija, ono ističe da je Srbija dobila status kandidata za pregovore pristupu EU, i da će brzo doći do potpisivanja New Cinema Communication Act-a, osnovnog zakonskog akta EU kojim se uređuje pitanje državnih podsticaja za audiovizuelni sektor.

Ovaj akt nalaže zakonodavstvima evropskih zemalja i zemljama kandidatima za prijem u članstvo da u pogledu zakonske regulative podsticaja ne sme doći do diskriminacije domaćih producenata. Odnosno, da nacionalnom uredbom mora da bude obuhvaćeno svako kinematografsko i televizijsko delo koje se snima na teritoriji te zemlje, i koje je angažovalo državljane te zemlje na izvođenju projekta. Pod ovim se navode: strani servisi, većinske i manjinske koprodukcije, domaći film finansiran domaćim novcem i televizijske serije, ističe se u zahtevu.

UFPS navodi i primere za ovakvu regulaturu u praksi svih zemalja u regionu, kao i u svim razvijenim zemljama EU, kojima je zajedničko da se podsticaji odnose i na strana, i na domaća kinematografska dela, i to na osnovu New Cinema Communication Acta. Iznosi i kriterijumi za podsticaj su različiti - u zemljama EU, u 2015, kreću se od 17 do 32 odsto, a u zemljama izvan Unije idu i do 45 odsto.

Reditelj Srđan Dragojević, član predsedništva Grupacije za kinematografiju, podseća da je na sastanku u Privrednoj komori Srbije usaglašeno kompromisno rešenje i predlog da povraćaj uloženih sredstava za inostranog ulagača bude 16 odsto, i četiri odsto za domaću kinematografiju. To bi išlo u budžet FCS kao dodatni izvor sredstava za domaći film.

- Namerno insistiram na kompromisu, koji se kod nas, nažalost, teško postiže, iako je to jedini način da se stvari pomaknu s mrtve tačke. Ni strani pružaoci usluga nisu potpuno zadovoljni, jer je taj procenat manji nego u Hrvatskoj i zemljama u okruženju, ali nismo ni mi, jer smo smatrali da bi taj odnos trebalo da bude nešto povoljniji u korist domaće kinematografije.

POTREBE PROFESIONALACA

PRODUCENT Miroslav Miša Mogorović, direktor kuće "Art i Popkorn", ističe da donošenje uredbe obezbeđuje kontinuitet filmskih produkcija i rad ekipa u Srbiji:

- Uredba se, međutim, odnosi samo na strane producente, i zato se u narednom periodu mora napraviti zakonsko rešenje kojim bi se podsticaji davali i domaćim producentima. Treba usaglasiti stavove i potrebe profesionalaca, stručnih asocijacija i svih zainteresovanih strana. Zato je neophodno da strukovno udruženje bude uključeno u taj proces, tako što bi dobilo na uvid nacrt uredbe.