"Priznata kosovska nezavisnost"

Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupštinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo“, rekao je Živković novinarima u parlamentu.

Živković smatra da se moglo postići više u sporazumu sa prištinskom stranom, tako da Srbi na severu pokrajine imaju ista prava kao Albanci svuda na Kosovu.

"Sporazum sa Prištinom usmeren je ka tome da u konačnici dodje do toga da sud u Severnoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu“, rekao je Živković.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosudju, kojim se obezbedjuje učešće srpskih sudija na severu Kosova, saopštio je novinarima premijer Srbije.

Stefanović: Vlast da objasni suštinu dogovora u Briselu

Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović rekao je danas da je dobro što je postignut dogovor o pravosuđu ali da nije dobro što, nažalost, javnost još ne zna šta je konkretno dogovoreno u Briselu.

"Deluje vrlo tajanstveno sve što je premijer jutros rano izneo. Ja, a verujem i većina građana Srbije, ne razumem suštinu tog dogovora“, rekao je Stefanović novinarima u Supštini Srbije.

On je kazao da građani i Skupština treba da dobiju punu informaciju.

Nema razloga da se vlast stidi svojih koraka koje preduzima u interesu građana Srbije u Briselu, kazao je Stefanović i upitao "čemu ta tajanstvenost i izbegavanje neprijatnih činjenica".

Stefanović kaže da vlast treba da kaže Srbima sa Kosova ko će da radi u sudu i koji zakoni će se primenjivati na severu pokrajine, navodeći da će primenjivati kosovski zakoni.

"Zašto se stide da to kažu kad su to dogovorili“, rekao je Stefanović i naveo da DS podržava svaki dogovor koji vodi implementaciji Briselskog sporauzma ali da taj dogovor mora biti predstavljen građanima i Skupštini kao i to šta se planira u vezi sa energetikom, pozivnim brojem i imovinom.

Naveo je da premijer Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko đurić ili ministar pravde Nikola Selaković treba građanima da daju više informacija jer, ocenio je, ovakav način na koji se vode pregovori ova zemlja nije do sad videla.

Stefanović kaže da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.

"Čuli smo da sada imamo odeljenja suda koji će biti u Leposaviću i Zubinom Potoku, a do sada smo imali sudove koji su funkcionisali u tim opštinama. Odeljenje suda i sud nije isto“, kaže Stefanović i dodaje da je nejasno šta je sa Apelacionim sudom koji je spominjan nakon dogovora u Briselu.

Šef poslaničke grupe DS je ocenio da je dobro da će Srbi sa severa imati mogućnost da imaju predsednika suda u Mitrovici, ali da je ostalo nejasno da li je to sud u dve zgrade ili su to dva suda - jedan za severnu Mitrovicu drugi za južnu Mitrovicu.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.

Đurišić: Parafirano ono što je dogovoreno pre 11 meseci

Šef poslaničke grupe opozicione Socijaldemokratske stranke (SDS) Marko Đurišić rekao je da je u Briselu parafirano ono što je dogovoreno između Beograda i Prištine pre 11 meseci i da sad ostaje da se vidi kojom brzinom će to biti primenjeno.

"Očigledno je da je već dve godine najveći problem implementacija Briselskog sporazuma, a to pitanje je izuzetno bitno za evropsku budućnost Srbije i sada je svima jasno da pregovori sa EU ne počinju zato što se traži dosledna primena onog što je dogovoreno Briselskim sporazumom", rekao je on.

Prema njegovoj oceni, u najboljem slučaju otvaranje poglavlja će početi u drugoj polovini 2015, a Vlada Srbije ima ambiciozan plan da pregovori budu završeni 2018. godine.

On je rekao da očekuje da će se narednih dana saznati šta je tačno u Briselu parafirano, a da se nada i da je dogovorena dinamika primene dogovorenog.

Drecun: Rešen jedan od najtežih problema

Šef Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju i poslanik SNS Milovan Drecun ocenio je da je postignutim sporazumom sačuvana posebnost severa Kosova i rešen jedan od najtežih problema u primeni Briselskog sporazuma iz aprila 2013. godine.

"Niko ne može da kaže da nije postignut napredak. Sad ostaje pitanje Zajednice srpskih opština", rekao je Drecun.

On je ocenio i da sporazum parafiran u Briselu pruža pravnu sigurnost za Srbe u sedam opština na Kosovu.

Kada imate sudiju i tužioca srpske nacionalnosti, u uslovima kad su Srbi diskriminisani u institucijama na Kosovu, može se očekivati da Srbima bude omogućeno da se postupa po zakonu", rekao je Drecun.

Prema njegovim rečima, uprkos tome što je delegacija Prištine, predvođena premijerom Kosova Isom Mustafom pred nastavak dijaloga zauzela tvrdu pregovaračku poziciju, ipak je pokazala spremnost na kompromis.

"Sa ovom delegacijom Prištine moći će da se razgovara i da se rešavaju ozbiljni problemi", ocenio je Drecun.

Zamenik šefa poslaničke grupe vladajuće Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević rekao je da je u Briselu postignut maksimum moguć u tim uslovima.

On je ocenio i da će napredak koji je postignut u dijalogu sa Prištinom bitnije doprineti otvaranju poglavlja u pregovorima Srbije sa EU.

"Srbija je pokazala da kroz konstruktivan dijalog najbolje štiti nacionalne interese", rekao je Milićević.

Popov: Optimalno rešenje za obe strane

Sporazum o pravosuđu koji su postigli u Briselu Beograd i Priština optimalno je rešenje za obe strane, smatra direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov i navodi da je našoj strani za pitanja Trepče i Zajednice srpskih opština neophodna dobra priprema.

"S obzirom na pauzu od 10 meseci između dva kruga pregovora, mislim da je ono što je noćas kasno postignuto optimum za obe strane. I jedna i druga strana se može zadovoljno vratiti jedna u Beograd, druga u Prištinu", rekao je Popov Tanjugu.

On je kazao da su se obe strane dobro pripremile za novu rundu pregovora i da je Brisel napravio pravi potez i na sto postavio pitanje pravosuđa.

"Ova teža pitanja, kao što su pitanje Zajednice srpskih opština i imovine, nešto je što je moralo dobro da se pripremi da bi moglo da da neke rezultate", smatra Popov, dodajući da je za njjih potrebna dobra priprema kako bi se našlo "srednje rešenje koje će zadovoljiti obe strane".

Prema njegovom mišljenju, pitanje Trepče i ZSO neće biti otvoreno ni na sledećoj rundi pregovora, jer su, na primer, stavovi Beograda i Prištine o statusu ZSO dijametralno suprotni.

Popov navodi da Priština na ZSO gleda kao na nevladinu organizaciju, dok je Beograd vidi kao na neku vrstu samouprave za Srbe na Kosovo.