Odbijene obe tužbe, genocida nije bilo (FOTO)

Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da zločini srpskih snaga nad Hrvatima u Hrvatskoj, 1991-95, nisu bili počinjeni s "genocidnom namerom" da se Hrvati unište kao etnička grupa.

Sud je presudio da, tokom rata u Hrvatskoj, vlasti u Beogradu i njihove snage nisu počinile genocid nad Hrvatima, kao što je Hrvatska tvrdila u svojoj tužbi protiv Srbije.

Kako je rekao predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, Hrvatska nije uspela da dokaže da je genocid počinjen nad Hrvatima, zbog čega Srbija ne može biti proglašena odgovornom ni po jednom osnovu.

Sud odbacio i tužbu Srbije

Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je da nad Srbima u Kninskoj krajini, tokom operacije Oluja, nije bio počinjen genocid, odbacivši kontratužbu Srbije protiv Hrvatske.

Oslanjajući se na konačnu oslobađajuću presudu Haškog tribunala hrvatskom generalu Antu Gotovini, sud je utvrdio da nije dokazano da su vlasti i snage Hrvatske imale "genocidnu nameru" da krajiške Srbe unište kao etničku grupu, što je nužan uslov za genocid.

Kako je saopštio predsednik najvišeg suda UN Petr Tomka, nije utvrđeno da je bilo nezakonitog, neselektivnog i namernog granatiranja gradova u Kninskoj krajini.

To nije dokazano ni Brionskim transkriptom, niti iz izjava svedoka.

Značajan deo Srba "pobegao" je iz Krajine, što je direktna posledica hrvatskog granatiranja, a Brionski transkripti pokazuju da je hrvatsko vođstvo bilo svesno da će egzodus uslediti, pa ga čak, donekle, i smatralo poželjnim.

Ali, "čak i da je dokazana namera da se Srbi proteraju", to nije dovoljno da se dokaže "genocidna namera" hrvatskog vođstva da uništi Srbe kao etničku grupu, zaključio je Međunarodni sud pravde.

Predsednik suda Petr Tomka je na početku iznošenja obrazloženja presude rekao je da Srbija ne može biti odgovorna za dela počinjena pre 27. aprila 1992. godine.

"Država koja je tek postala potpisnik Konvencije (o genocidu) ne može se smatrati odgovornom retroaktivno za genocid, po članu 9 Konvencije", izjavio je Tomka.

On je naveo da je SRJ postala obavezana Konvencijom o genocidu tek od 27. aprila 1992. godine, kada je SRJ i nastala.

Saopštavanju presude prisustvovao je i ministar pravde Srbije Nikola Selaković.

Izricanjem presude biće okončan proces koji je 1999. pokrenuo Zagreb, tužeći vlasti u Beogradu za genocid koje su snage SFRJ i SR Jugoslavije navodno počinile na hrvatskoj teritoriji.

Srbija je 2010. podnela kontratužbu za genocid, koji su, kako tvrdi, hrvatske snage počinile nad Srbima iz Kninske krajine, tokom i posle operacija Oluja, 1995 godine.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u avgustu 1995. u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu. Genocid je, kako se navodi u kontratužbi, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice,  te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.