Tajno oružje najnovije generacije

Mihal Ramač / 1994: Godina superdinara (4)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.

Pre polaska najavljivao je da će ga u Beogradu dočekati pet miliona ljudi. Na železničkoj stanici u Subotici dočekao ga je književnik Radomir Smiljanić. Režim ignoriše njegovu posetu. Oduševljeno ga pozdravljaju čelnici bosanskih Srba. Na mitingu u Bijeljini govorio je zajedno s Karadžićem, koji ga je podrobno obavestio o hrabrosti ruskih dobrovoljaca u borbama na tuzlanskom frontu. Uticajni prijatelji obezbedili su Žirinovskom prijem kod patrijarha Pavla. U njegovom društvu nenajavljeno su došli Željko Ražnatović Arkan i Mirko Jović. Arkan je stekao poverenje ruskog političara zbog toga što su se u njegovoj gardi borila nekolicina ruskih dobrovoljaca. Zato je Žirinovski upravo njemu dao „tajno oružje najnovije generacije“. To oružje ne zagađuje okolinu, stradaju od njega samo neprijateljski vojnici. Ono je, piše Politika, već isprobano u okolini Brčkog. Aleksej Ivanovič Videnjkin, najbliži saradnik Žirinovskog, objašnjava: „Tajno oružje ubija čoveka za nekoliko sati, a on ne zna od čega se raspada. Tako je stradalo 12 muslimanskih vojnika.“ Arkanu je dozvoljeno da aktivira tajno oružje u slučaju bombardovanja srpskih gradova. U znak zahvalnosti, Stranka srpskog jedinstva (SSJ) dodelila je Žirinovskom Medalju Obilića.

Osnovni izvor informacija za većinu građana je državna televizija. Ona objavljuje samo ono što vlast želi da se zna. Građani koji su navikli da slušaju emisije stranih radio-stanica na srpskom od 1. februara imaju jednu ponudu više: Radio Slobodna Evropa počela je da emituje program na srpskom i hrvatskom, za početak jedan sat dnevno, na kratkim talasima.

U Srbiji 4. februara počinje da radi još jedan nezavisni medij: novinska agencija Fonet. Osnovali su je bivši novinari Tanjuga Nebojša Magdeski i Zoran V. Sekulić, u početku emituje pretežno tonske izveštaje. Objavljivaće ih Studio B, Radio B 92 te malobrojne lokalne radio-stanice koje nisu pod neposrednom kontrolom režima. U informativnom mraku koji vlada u Srbiji nezavisni mediji donose tek poneki tračak svetlosti. Čitaju ih i slušaju pretežno oni koji i inače ne veruju zvaničnoj propagandi.

Rukovodstvo Udruženja novinara Srbije deluje kao produžena ruka režima. Međutim, u redakcijama ima sve više onih koji ne pristaju da učestvuju u obmanjivanju javnosti. Pošto njihova organizacija odbija da se zalaže za poštovanje osnovnih načela profesije, novinari iz petnaestak redakcija i šest strukovnih udruženja odlučuju da osnuju novu. Osnivačka skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) održana je 26. marta. Za predsednika je izabran veteran sportskog novinarstva Dragan Nikitović. Osnovni ciljevi Udruženja su rešavanje profesionalnih, radnih i statusnih problema članova i svih medija, kako bi se zaštitila sloboda štampe i obezbedilo građanima pravo na potpunu i nepristrasnu informaciju.

U Briselu je sredinom januara održan prvi samit Severnoatlantskog pakta (NATO) posle kraja hladnog rata i raspada Sovjetskog Saveza (SSSR). Zapadni saveznici nude bivšim komunističkim zemljama povezivanje putem Partnerstva za mir. U narednih deset godina punopravne članice NATO-a postaće Bugarska, Rumunija, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, Litvanija, Letonija i Estonija. Razmatrana je i situacija u BiH. Lideri Zapada upozoravaju: „Ponovo potvrđujemo spremnost da pod okriljem Saveta bezbednosti UN izvedemo napade iz vazduha kako bismo sprečili gušenje Sarajeva, zona pod zaštitom i drugih ugroženih oblasti u BiH. Ovakva situacija ne može se tolerisati. Rešeni smo da uklonimo prepreke za ispunjavanje mandata Unprofora u bivšoj Jugoslaviji.“

Nastavlja se