Kako ostati suv u "sudaru" sa vodom (VIDEO)

Superhidrofobična površina, tako bi se moglo nazvati ono što je predstavio ovaj tim sa Univerziteta Ročester iz Njujorka. Upravo taj termin (superhydrophobic) naučnici su koristili u svojoj studiji objavljenoj u Žurnalu primenjene fizike (Journal of Applied Physics).

A šta su zapravo sposobnosti superhidrofobične površine? Kako prenosi BBC, u pitanju je površina koja se sastoji od delića platine, titanijuma i mesinga, a nastala je upotrebom moćnih lasera.

Uz to, ova površina ima sposobnost da se čisti sama, jer dok se kapljice vode odbijaju od njene površine, istovremeno kupe i čestice prašine koje su se na njoj skupile.

YouTube Printscreen

Možda vam sve ovo deluje kao još jedan zabavan, ali i nepotreban naučni izum, međutim, naučnici navode da se daljim razvojem ove ideje može u celosti izmeniti način na koji koristimo sve, od toaleta do solarnih panela. Bez zaleđenih površina. Bez rđe. I bez naših dodatnih napora.

“Strukture koje su nastale pod dejstvom lasera na metal su suštinski deo naše površine”, tvrdi jedan od autora studije profesor Čunlei Guo. “U pitanju je materijal koji zaista odbija vodu, kapljice vode odskaču kada dođu u dodiru sa njim. To ‘skakutanje’ se ponavlja sve dok se kapljice ne sklone sa površine.”

Za lasere koje je prof. Guo sa svojim saradnicima koristio ovom prilikom moglo bi se reći da imaju prave supermoći. Naime, oni su na metalnu površinu usekli paralelne linije udaljene svega 0,1mm, a laserski zraci koje su koristili toliko su jaki da su trajali svega kvadrilioniti deo sekunde. To površini daje složenu nanostrukturu koja dalje ima široku primenu. Ovakva površina, sačinjena od pomenutih metala, ima znatno kvalitetnije osobine od teflona, prema kojem se voda odnosi na sličan način. (Teflon je takođe jedan od hidrofobičnih materijala.)

Da bi voda sklizala sa teflonske površine potrebno ju je nakriviti isti pod uglom od 70 stepeni, dok je u slučaju površine od ovog materijala potreban ugao od svega četiri stepena.

Profesor Guo dodaje da sa svojim timom ide ka tome da se ovakve ploče dalje razviju i pronađu svoju primenu u efikasnijem prikupljanju kišnice, osmišljavanju kućnih aparata koji će promeniti način na koji održavamo sredinu u kojoj živimo, a moguća je i primena u medicini i sanitarnim poslovima, naročito u zemljama u razvoju.

Kako u praksi izgleda ono o čemu sa ushičenjem pričaju ovi naučnici pogledajte u video'prezentaciji Univerziteta Ročester, nazvanoj “Kako ostati suv u svetu prekrivenom vodom”.