Част је и привилегија радити у РТБ-у

БОРСКО ЈЕЗЕРО . – Емотивно, уз смех и понеку сузу, заменица генералног директора РТБ-а за економију Мирјана Антић, директор пројекта „Нова топионица“ Драган Маринковић и возач Ратко Гвозденовић прославили су заједно, са најближим сарадницима, први пензионерски дан. Свечаним ручком у хотелу „Језеро“ на Борском језеру, 30. децембра, почастили су (о свом трошку) пословне пријатеље и колеге у знак захвалности за дугогодишњу сарадњу. А и зато што се тако ваља, кажу. Иако у струци немају ниједну додирну тачку, послови које су годинама обављали у РТБ-у Бор повезивали су их малтене свакодневно. Три новопечена пензионера углас су рекла да им је била част и привилегија што су радни век провели у Басену.

Двеста на сат

Говором добродошлице заједничке госте први је поздравио Ратко Гвозеновић Рале. Дрхтавим гласом, због треме и узбуђења, није могао да задржи сузе, па је само кратко рекао:
–Не знам шта да вам кажем, осим хвала свима што сте дошли. Уосталом, мој посао свих ових година и није био да причам, него да возим – рекао је доброћудни Рале.
– Рале је возач рекордер. Знам да смо једном, када сам из Београда хитно морао да одем у Неготин, тај пут прешли за само сат и 39 минута. Мерио ја! – прискочио је у помоћ шалом генерални директор РТБ-а Благоје Спасковски. Уместо „домино ефекта“ због Ралетових суза, салом се проломио смех.
Драган Маринковић је у том расположењу и наставио: – Богами, нећу никада заборавити ону 2012. годину када су нам за Дан рудара у госте долазили Ивица Дачић, Млађан Динкић и Милан Бачевић. Због једне моје реченице тада, Благоје и ја нисмо разговарали десет дана – почео је причу Драган. Наставио ју је Спасковски, сада уз смех и призање да је цео догађај претворен у занимљиву анегдоту.

Бенетон

– Дан уочи тог 6. августа, зове ме Дачић и каже: „Слушај, хоћу да ми набавиш црвени шлем за обилазак топионице. Мало после њега, јавља се Млађа и тражи плави шлем. На крају, зове и Бачевић и тражи шлем беле боје. Размишљам шта да радим, који шлем на главу ја да ставим и одлучим: носићу рударски шлем зелене боје. Дође и тај дан, све спремно, сачекам госте у генералној дирекцији и одатле их поведем у топионицу. Кад оно, шеф протокола Кривељановић заборавио да однесе у топионицу зелене, сви до једног остали у дирекцији. Видим ја то, ал’ касно. Шта ћу, куд ћу, кренем у разгледање без шлема. У једном тренутку Дачић ме пита: „Је ли, а где је теби шлем?“, а Драган ће брже-боље: „Не зна за коју боју да се одлучи.“
Спасковски се одлучио, а то се види и на фотографијама из 2012., за шлем беле боје.

Рударска мајка

– Благоје Спасковски је био један од мојих првих учитеља, не у струци, већ у вођењу послова, свако у својој области. Када сам почињала да радим, мој тадашњи ментор економије ми је рекао да морам да упознам човека који треба да ми буде узор у усавршавању и доказивању у струци. Отишла сам те 1976. године у борску флотацију и упознала се тамо први пут са Благојем у плавом радном мантилу – испричала је Мирјана Антић којој су пословни партнери РТБ-а дали надимак „Рударска мајка“.
– Имала сам добре учитеље и у струци и ван ње, људе који се ме научили да препознам бакар и како се он производи, а то је суштина. Без обзира на то да ли смо економисти или инжењери, морамо да ценимо труд свих струка у овом комплексном послу који траје изузетно дуго, а који се у срећнија времена лако ефектуирао. Говорим о томе да је бакар метал који, на срећу, има озбиљно тржиште и који РТБ-у Бор даје дугорочну перспективу и сигурност да ће, без обзира на светску кризу која је пролазна и врло често шпекулативна, убудуће живети успешније и боље. Била ми је привилегија и част да будем и део тима који је посредно учествовао у изградњи нове топионице. Била сам логистичка подршка у области финансирања и чини ми се да није било узалуд. Прошли смо разне провере и тестирања, све је то сада иза нас, па очекујем с нестрпљењем да потече нови бакар – рекла је Мирјана Антић.
У петак, 26. децембра, дугогодишња заменица генералног директора РТБ-а за економска питања Мирјана Антић испунила је услов за пензију и званично постала – пензионерка. Она ће, међутим, као и Драган Маринковић, остати у компанији и радиће послове саветника генералног директора.