Filmska muzika je egzaktna

 Saksofonista brojnih bendova, među kojima su i Fish in Oil i Plejboj, do sada je već nekoliko puta dao muzičku pozadinu filmskim ostvarenjima. Da li je muzika nezavisan član filma ili se može razdvojiti od njega, čime se vodi u komponovanju za sedmu umetnost, ali i u radu sa bendovima, za Danas govori Petrović.

Čime ste se vodili prilikom komponovanja muzike za film „Peti leptir“?

– Pre svega atmosfera o kojoj obično pre bilo kakvog prijanjanja na posao detaljno diskutujem sa rediteljem, zatim (filmski, montažni) ritam sekvence za koju pišem, potom detalji, akcenti ako su mogući ili potrebni, kao i sugerisanja i poštovanje pojedinih paralelnih tokova priče. Filmska muzika je prilično zahtevna i egzaktna muzička kategorija u smislu poštovanja i povezivanja svih ovih parametara. Ja imam sreće da me tako zahtevna mreža očekivanja uvek dodatno inspiriše. 

 Koja je uloga filmske muzike? Da li je za vas muzika nezavisan član filma ili ona ne može da se razdvoji od dramskih scena?

– Pa da je nezavisan član nikako ne bi mogla da nosi epitet „filmska“. Dakle – postoje dve osnovne kategorije filmske muzike: imanentna i transcendentna. Imanentna je ona koja „glumi“ na neki način u filmu (radio u kadru koji svira, sekvenca sa koncerta, itd.), a transcendentna je ona koja je napisana tako da dramski i atmosferski dopunjava zadatu sekvencu. Do sada mi se nije desilo da neko nešto što sam napisao u druge svrhe iskoristi kao imanentnu muziku u filmu, tako da još nisam bio u situaciji da neku moju muziku čujem/vidim u tom kontekstu. Uglavnom sve što sam do sada napisao za film bilo je duboko utkano u tkivo filma, što ne znači da ponešto od toga nije moguće slušati i samo kao muziku bez slike.

Od brojnih bendova u kojima se svirali, možda najveći uspeh poslednjih godina ima Fish in Oil. Nedavno ste bili na evropskoj turneji. Kakve utiske nosite? Kakve su reakcije i šta su vam dalji planovi?

– Fish in Oil je fenomen za sebe. Sve što smo u ovoj aktuelnoj postavi postigli prkosi svim postulatima savremenog muzičkog biznisa bilo gde u svetu danas. Govorimo o grupi ljudi koja se okupila oko kompozicija Bratislava Brace Radovanovića, gitariste benda, i tako snažno i koherentno odreagovala na njih da je prosto bilo nemoguće ostati bez reakcije na to što se čuje. Tako nam se dogodilo sve što nam se dogodilo: došli smo, namestili se i odsvirali svoje, do poslednje kapi znoja i atoma snage, i događaji su se ređali sami od sebe, a sled je bio takav da smo posle dva izdata albuma (SKC Kragujevac i Mascom) i svih relevantnih festivala u zemlji i nekih u regionu, ove godine zasvirali i u Pragu, Minhenu, Parizu, Beču, Ljubljani, Rijeci, Oradei Mare, Kluž Napoki… A planovi, pa svakako je sad najbitniji treći album i redovni nastupi u novoj Čekaonici u klubu Bitef teatra.

Ne volite kada vam kažu da je ovo džez kvintet. Ipak, može li se reći da je džez nekakvo polazište iz kojeg se nastavlja ta mešavina neobičnih sastojaka, odnosno žanrova? Da ste džezeri po pristupu samoj muzici, a ne po tome šta svirate?

– Pa tako nekako – za nas bi se pre moglo reći da je džez ishodište a ne polazište. Ono što je jedan od mojih omiljenih kvaliteta grupe Fish in Oil je upravo ta žanrovska neuhvatljivost, raznolikost refleksija na najrazličitije inspiracije, a opet koherentan i sasvim prepoznatljiv zvuk u svakom trenutku. I da – mi jesmo suštinski džezeri u tom smislu – izvorno su progresivne struje džeza, svaka na svoj način, zapravo preoblikovale popularne kompozicije datog trenutka na jedan kompleksniji, često satirično-ironičan način, nekada da istaknu lepotu pojedinih melodija ili harmonskih sklopova maskiranih sladunjavim napevima i banalnim tekstovima, da ogole genijalnu strukturu koja hropće pod teretom potrošačkih, jeftinih rima. Neke od tih intervencija su kompozicijama koje bi drugačije bile sasvim sigurno zaboravljene podarile večni život pretočivši ih u tzv. džez standarde. Nadamo se da ćemo i mi možda nekada dati svoj skromni doprinos tom panteonu muzičkog nasleđa planete Zemlje.

Grupa Plejboj se sa velikim uspehom nakon duže pauze vratila na scenu. Da li ste očekivali ovakve reakcije na nove pesme?

– Nismo ništa očekivali. Makar ne u smislu bilo kakvih reakcija izvan benda. Samo smo konačno smogli vremena, svako sa svoje strane i iz svog kompleta obaveza, da se ponovo redovno i muzički družimo u čemu neizmerno uživamo. Već duže vreme to nam je bila velika želja, ali kako su se svi veoma intenzivno bavili svojim poslovima i karijerama, nije bilo tako lako sve to uklopiti. Konačno smo sve to intenzivirali oko 20-godišnjice od osnivanja grupe i ostalo je manje-više poznato: što bi rekao Roman u jednom od novih tekstova: „da, da, kažem ti ja – nije lako! / svi bi nešto hteli, a samo ja znam kako…“

4X4

Dušan Petrović je autor muzike i za dokumentarac Marka Mamuzića „Motel Dvojka“, koji je trenutno u montaži. Kako kaže, u planu je da naredne godine komponuje muziku za novi film Nikole Majdaka Jr. i Ane Nedeljković, sa kojima je radio i na nagrađivanom „Rabbitland“-u, promoviše grupu Plejboj, i snima treći album sa bendom Fish in Oil.

– Još je u planu finaliziranje miksa epskog albuma Dvojca bez Kormilara, koji Boris Mladenović i ja „kuvamo“ već desetak godina (otuda „epski“), kao i moja velika želja da konačno snimim i na sasvim neobičan i do sada (koliko znam) nikada viđen način predstavim četiri saksofonska kvarteta savremenih srpskih kompozitora. Radni naslov je „4×4“ – objašnjava Petrović.