Kako je propao "naš Trst"
Autori se bave fenomenom šoping navika Jugoslovena u gradu čiji su trgovci bili bogati, ali koji su sve izgubili krahom SFRJ.
Komentara 0
Galerija likovne umetnosti, poklon-zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu, postala je u sredu uveče najpoznatiji trg zapadne Evrope u upokojenoj Jugoslaviji - tršćanski Ponteroso. Izložbu „Ponterosso/Memorie“ organizovalo je Udruženje „Cizerouno“ iz Trsta, u saradnji sa Centrom za nematerijalnu kulturu Istre, Etnografskog muzeja Istre i Galerijom „Makina“.
- Šopingovanje u Trstu građana bivše Jugoslavije je ogroman fenomen i nematerijalna kulturna baština o kojoj niko ništa nije istraživao. Čitava Jugoslavija kupovala je u Trstu. Bum se desio sredinom sedamdesetih - izjavila je Nuša Hauser koja se sa Masimilijanom Skjocijem i Vendi d‘Erkole potpisuje kao autor izložbe.
Vikendima su u Trst sa plastičnim kesama jurile stotine hiljada Jugoslavena, a sem štandova, Ponteroso je obilovao ogromnim prodavnicama i magacinima punim robe. Hauser ističe da je propadanjem SFRJ krahirao i Trst koji danas liči na „normalan“ evropski grad, a njegov Ponteroso izgleda pomalo zapušteno.
- Mi njima jako falimo. Ti trgovci su bili toliko bogati da više nisu ni govorili da su bogati. Krajem osamdesetih sve su izgubili. S druge strane, niko ne zna šta su oni tada mislili o nama, odnos se nije širio dalje od relacije kupac-prodavac - kaže Hauser. Prva stavka u šopingu bile su farmerice, njihove prodavce u Italiji su čak zvali posebnim imenom - džinsinari. Pored špicastih cipela i garderobe, kada bi Jugoslaviju zatekla kakva kriza, na red su u pravilu obično ispod tezge dolazili i deterdžent, kafa i razne druge kućne potrepštine.
- Samo mi naveče dune i sednem na voz za Trst. Sa novim kožnim cipelama grejem se uz vatru od sakupljenih kartona na železničkoj stanici čekajući voz. Kada ih iznosim, posle preprodajem Rusima i imam love za novu turu - priča nam Novosađanin Milan Lončar.
Do Trsta se stizalo starom cestom iz Rovinja preko neprijatnih granica koje je valjalo bez problema preći. Presvlačenje u nove stvari i povratak kući sa raznom robom, pre svega odećom i kafom, ali i stari koje iz nekog razloga nisu postojale u staroj Jugoslaviji, kao normalan otvarač za konzerve.
Pored fotografija, atmosferu crno-belog Trsta na izložbi dočaravaju i video-radovi, dokumenta i razni drugi materijali toga vremena, iz arhiva i privatnih kolekcija. Ideja je da se, kada izložba obiđe bivšu Jugoslaviju i kada se sakupi dovoljno materijala, 2015. godine vrati u Trst na slavni šoping trg gde će da dobije stalnu postavku.