Putinova utešna nagrada - uvoz 500L

To je, kako prenose neki mediji, rekla Stanislava Pak, Nikolićeva savetnica za medije, koja je iz četrdesetominutnog razgovora dva predsednika zaključila da je Vladimir Putin "u načelu” saglasan sa ovim poslom. Sam Tomislav Nikolić se ovim povodom još nije oglasio.

Dakle, nema "Južnog toka” koji vredi milijarde evra i koji bi zaposlio čitavu našu građevinsku operativu, ali smo zato dobili Putinovu načelnu saglasnost za drugi "veliki posao” – izvoz 10.000 "velikih fića” za Rusiju. Bez carine. Što neko reče, utešna nagrada za otkazivanje stvarno velikog posla koji bi nam obezbedio energetsku stabilnost.

No, bolje išta, nego ništa. Tim pre što je "Fijat” ove godine smanjio proizvodnju "kragujevačke uzdanice”, kako je "500-L” svojevremeno nazvao bivši direktor kompanije "Fijat automobili Srbija” (FAS) Antonio Čezare Ferara. Naime, prošle, 2013, u Kragujevcu je proizvedeno 117. 000 "velikih fića“, a gotovo čitav taj kontingent odaslat je u Evropu (80 odsto) i SAD (20 odsto). Ove godine, kako nezvanično saznaje Politika, fabrika u Kragujevcu teško da će "dobaciti” do 100.000 vozila.

Ne računajući avgustovsku feragostu (kolektivni odmor u Italiji), FAS je 2014. u više navrata obustavljao proizvodnju: prvo početkom oktobra, pa potom i nekoliko dana u novembru.

Razlozi su bili "eksterne prirode” i ticali su se situacije na svetskom tržištu automobila. Tako je rečeno u dopisu upućenom medijima, ali iza takvog obrazloženja se u stvari krila slabija prodaja "velikog fiće” u inostranstvu, pre svega na severnoameričkom tržištu. O tome su spekulisali predstavnici sindikata koji su u jednom trenutku od države zatražili da se agilnije uključi u rad kompanije čiji je suvlasnik (33 odsto kapitala pripada Vladi Srbije, 67 odsto "Fijatu”).

Bio je to vapaj kragujevačkih automobildžija koji su se pitali šta je sa drugim modelom predviđenim ugovorom koji je naša država potpisala sa "Fijatom” 2008. godine. Od proizvodnje robusnijeg "500-H” nije bilo ništa, pošto je grupacija "Fijat – Krajsler” odlučila da taj model proizvodi u nekoj drugoj zemlji, a ne u Srbiji.

Ostali smo, dakle, sa jednim modelom – "velikim fićom”, ali je zaista veliko pitanje šta ćemo i mi i "Fijat” dobiti izvozom 10.000 tih automobila u Rusiju. Nije li to instant posao za jednokratnu upotrebu, bez značajnijeg finansijskog efekta?

Možda politička korist i nije tako mala, pošto nekako treba pregrmeti negativnu reakciju spoljnih "faktora” i onih u našoj zemlje, koji su upravo Putina i Rusiju okrivili za propast projekta "Južni tok”.

"Rusko tržište je slične veličine kao nemačko i jedno je od rastućih u svetu. Sa sadašnjom cenom '500-L' od oko 15.000 evra, i carinom od 25 odsto, taj automobil bi bio skup za tamošnje prilike. Ali bez carine mogli bismo tamo da prodamo 10.000 do 20.000 vozila godišnje. Međutim, na Vladi Srbije je da o tome pregovara“, izjavio je svojevremeno Ferara.

U bescarinskom trgovinskom aranžmanu sa Rusijom leži značajan ekonomski potencijal naše zemlje, to je jasno, ali izvoz 10.000 "500-L” u tu zemlju, pod uslovom da predsednik Putin naloži da se načelna saglasnost konkretizuje nekakvim ugovorom, ipak nije dugoročni posao. To je samo privremeni ustupak "naše braće” sa ne tako velikim ekonomskim efektom: 10.000 automobila po 15.000 evra daje 150 miliona evra, a to je svega deseti deo prošlogodišnjeg prometa kompanije FAS.

Računica postaje još "tanja“, ako se zna da je neto zarada FAS-a prošle godine bila svega oko 10 miliona evra, kao i da je naša država, shodno svom udelu u kompaniji, dobila svega 3,3 miliona evra. Imajući u vidu da su subvencije Vlade Srbije FAS-u 2013. iznosile 51 milion evra, po raznoraznim osnovama, ispada da je naša država te godine iz posla sa "Fijatom“ ostala "kratka“ za čak 48 miliona evra.

Sa takvim odnosom snaga u zajedničkoj kompaniji, izvoz 10.000 "500-L” u Rusiju nama može doneti korist samo "u načelu”. Ove godine, međutim, ni takvu, pošto taj instant posao može da se realizuje tek 2015.