Poslednji „krug“ kroz izložbu 50 umetnika MSUB

Vreme trajanja ovih neformalnih sastanaka je bilo kondenzovano na okvirno školski čas, ali su mnogi trajali i duže. Struktura posetilaca: najviše studenti umetničkih škola i s Filozofskog fakulteta, od kojih mnogi uživo nisu videli brojna značajna dela iz kolekcije MSUB, kako zbog njene nedostupnosti, tako ni zbog toga što većina njih nema novca za putovanja. U svetlu obećanja ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca da će zgrada na Ušću biti otvorena na svoj 50. rođendan kao i da je Muzej, fakat, već postao aktivno gradilište, pitali smo neke od umetnika šta konkretno za njihov posao znači višegodišnje odsustvo MSUB, u smislu njegovog normalnog funkcionisanja, sa scene, te kako su uopšte izgledali i šta su njima lično značili susreti s publikom.

– Zastoj u radu MSUB i nemogućnost da se sagleda kolekcija, koja velikim delom prati događanja u srpskoj i jugoslovenskoj umetnosti 20. veka, u velikoj meri se odrazila i na moj, da tako kažem, drugi posao – posao edukacije – ističe Mileta Prodanović, umetnik, profesor na FLU, koji je praktično otvorio program „Susreti s umetnicima“.

– Generacije studenata rastu u jednom limbu bez sistematske svesti o tome šta je bilo – kaže on i dodaje da se, naravno, raduje brzom uspostavljanju rada Muzeja. – Ali, budući da sam nedavno bio u Zagrebu i konačno pogledao njihov Muzej suvremene umjetnosti, to mi je otvorilo neka sasvim druga pitanja: da li će doći do izvesne promene profila Muzeja onog trenutka kad on ponovo zaživi, da li će to biti samo muzej savremene umetnosti ili ono što je bio – istovremeno i muzej savremene i moderne – pita se Prodanović i ukazuje da je reč o veoma bitnoj razlici. – Ipak govorimo o skoro 50 godina razlike. Mislim da je već u ovom trenutku potrebno razmišljati o nekoj vrsti montažnog građevinskog aneksa koji bi, zaista, bio Muzej ovog trenutka, otvoren ka najnovijoj produkciji umetnika – ističe on. U sklopu postavke „50“ izložen je Prodanovićev poliptih „Canticum canticorum“ iz 1982. godine. Prema njegovom mišljenju, program koji je išao tokom trajanja izložbe je veoma značajan jer je upriličen niz razgovora s protagonistima likovne scene u drugoj polovini 20. veka.

– Za sve nas je to bila prilika da još jednom sistematizujemo ono što smo radili i pokušamo da to formulišemo i prikažemo publici koja u najvećoj meri nije imala prilike da vidi ta dela u trenutku kada su ona bila izlagana – zaključuje Mileta Prodanović. Marija Dragojlović opisuje ove susrete „neformalnim, prirodnim, jednostavnim i lepim“. – Uglavnom su to bili moji bivši studenti koji nisu imali šta da vide, a o onome što ne vidite ne možete govoriti. To su mladi ljudi, koji većinom nemaju ništa i nisu u mogućnosti da putuju. I više sam se napisala preporuka za stipendije od famoznog 5. oktobra nego svih ‘90-ih – konstatuje Marija Dragojlović.

“Kompozicija“

Dr Zoran Erić, autor koncepcije i postavke izložbe „50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti – Jugoslovenska umetnost od 1951. do 1989“, na pitanje Danasa koja dela najduže nisu izlagana, kaže da je to slika „Kompozicija“ Ivana Picelja iz 1956. Kad je reč o stalnim postavkama u MSUB bila je prikazana samo u prvoj postavci – postavci prvog direktora i osnivača MSUB Miodraga B. Protića. Takođe, kaže Erić, u sklopu stalne postavke MSUB dugo, još od 2001, nisu izlagani Mileta Prodanović i Milovan De Stil Marković.