Sve je manje sajdžija kakav je čika Rista
Rista Markovski je časovničarski zanat počeo da uči 1961. godine u Zrenjaninu. Potom je gotovo četiri decenije proveo u radnoj organizaciji "Omikron", koja je pre toga bila časovničarska zadruga. Ni kada je otišao u penziju, nije prestao da radi.
Svoju časovničarsku radnju otvorio je pre 12 godina. Nekada je, kaže, posla bilo mnogo više nego sada.
"Ranije, dok sam radio u 'Omikronu', za mesec dana unapred smo primali satove za popravku. Bilo nas je tada šest, sedam majstora. Danas nije tako. Bude odmah gotovo, ili eventualno sutradan. Jedino je za popravku zidnih satova potrebno više vremena", kazao je za RTV ovaj sedamdesetogodišnjak.
Markovski kaže i da dnevno može da popravi desetak satova, ali sve ređe ih ima toliko.
Pamti i prvi sat koji je popravio. Bio je to budilnik. Danas, najčešće popravlja starije ručne satove.
"Ljudi koji dolaze kod mene, cene te satre satove. Možda popravka bude i skuplja, ali kažu ljudi - majstore, popravite mi, jer je to uspomena od babe ili dede i želim samo da sat radi, ne moram, da ga nosim na ruci", ispričao je Markovski.
Naš sagovornik kaže da je sve manje onih koji se bave ovim zanatom, i da među mladima nema interesovanje, pa i njegovo vreme polako prolazi.
