Preminuo Jovan Ćirilov

Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955.

Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor-selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).

Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.

Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni.

Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman Neko vreme u Salcburgu (1980), dve zbirke poezije (Putovanje po gramatici i Uzaludna putovanja) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra.

Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na scenu.

Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić“ za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.

Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žiriju za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija.

Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).

Mesto i datum komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni.

Veliki gubitak za srpsko pozorište

Odlazak Jovana Ćirilova veliki je gubitak za pozorišni život Srbije, odlazak svetranog i jedinstvenog čoveka, poznavaoca i ljubitelja pozorišta lični je gubitak njegovih brojnih prijatelja koji su sa mnogo bola reagovali na vest da je danas u Beogradu, u 84. godini, preminuo Jovan Ćirilov.

Jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, osnivač i umetnički direktor festivala Bitef, dramatrug Ateljea 212, erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra, čovek je sa kojim je direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Aleksandar Milosavljević mogao da razgovara o svemu.

"Izgubio sam prijatelja koji mi je pružao podršku od prvih dana kao kritičaru, direktoru pozorišta i selektoru raznih festivala, izgubio sam čoveka sa kojim sam mogao da razgovaram otvoreno o svemu što me je intresovalo ali mnogo više od mene je izgubio pozorišni život Srbije", rekao je Milosavljević.

Odlaskom Jovana Ćirilova, čoveka za koga ne možemo da nabrojimo šta je sve radio i čime se bavio, a sve je bilo vezano za pozorište, izgubili smo ličnu kartu našeg teatra u svetu, zaštitni znak, rekao je on.

Reditelj Egon Savin žali jer smo izgubili svestranog entuzijastu, poznavaoca, ljubitelja pozorišta, dramatrurga, u svakom smislu jedinstvenog čoveka kakvog dugo nećemo imati.

Nećemo imati priliku da se družimo, živimo i radimo sa pozorišnim umetnikom sličnim njemu, rekao je Savin.

Dugogodišnji saradnik Jovana Ćirilova glumac i direktor JDP Branko Cvejić kaže da je on bio renesansni tip čoveka, svestran i temeljit u svemu što je radio, ali najviše je fascinirala hrabrost sa kojom je sve radio.

"Jovanov odlazak je nenadoknadiv gubitak za pozorište i sve nas koji mu pripadamo. Bio je nesvakidašnja ličnost: erudita, ljubitelj reči, posvećen i predan svojim širokim interesovanjima i ljudima sa kojima je želeo da ih deli. Od njega smo učili o pozorištu, ali je i on rado učio od nas. Bio je dečje radoznao, tolerantan, širok i dobronameran, Jovan van serije. Nisam ga sreo na poslednjem BITEFU i to je slutilo njegov odlazak. Imao sam privilegiju da budem njegov savremenik, a on moj dragocen sagovornik i prijatelj", izjavio je Tanjugu reditelj Nebojša Bradić.

Ivan Medenica takođe smatra da su srpsko pozorište i kultura izgubili jedinstvenu, renesansnu osobu Jovana Ćirilova kome intelektualna radoznalost nije dozvoljavala nikakva ograničenja i usmeravanje na jednu delatnost: bio je i kritičar, i dramaturg, i selektor festivala, i direktor pozorišta, i prevodilac, i kolumnista, i priređivač antologija, leksikona i rečnika...

"Ne samo u profesiji nego i u životu, bio je veliki putnik i lutalica, neko ko se nije libio da posle povratka avionom iz neke svetske prestonice, istog trenutka sedne u lokalni autobus za najudaljeniju domaću varoš ako je čuo da se tamo dešava uzbudljivo pozorište. Ova njegova spremnost govori da mu je, iako je uz Miru Trailović bio kreator "najelitnije" manifestacije srpske kulture, Bitefa, bio stran svaki elitizam, svaki snobizam", izjavio je Tanjugu Medenica.

Bio je "operisan" i od svakog esktremizma, političkog, intelektualnog ili umetničkog, njegovim odlaskom, ovaj grad, koji je Ćirilov na velika vrata uveo na svetsku pozorišnu scenu, biće još za jedan korak dalje od samoga sebe, od svog davno narušenog kosmopolitskog identiteta, rekao je Medenica.