Milijarda evra od EPS

UGOVOR sa stranim investitorom oko dela „Elektroprivrede Srbije“, koji je najavio premijer Vlade Aleksandar Vučić, napuniće državnu kasu za najviše milijardu evra. Na pregovaračkom stolu oko najvećeg javnog preduzeća, Srbija može manjinskom ulagaču da ponudi do 31 odsto od vrednosti EPS, koje je „teška“ oko četiri milijarde evra. Među potencijalnim kupcima prednjače nemački RVE i EON, ali se pominju i francuski EDF, italijanski ENEL i češki ČEZ.

Ulagač koji će ući u „Elektroprivredu Srbije“ moraće prethodno da pripremi najmanje 600 miliona evra za udeo u firmi koja je „krvotok srpske privrede“.

- Grube procene govore da se imovina EPS kreće između tri i četiri milijarde evra - kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Pre 14 godina se čak spekulisalo da preduzeće vredi deset milijardi evra, ali je pitanje u kom stanju se nalazi naša oprema. Takođe, sa svakim centom poskupljenja struje, vrednost firme podiže se za 350 miliona evra. Partner koji kupi deo našeg giganta daće između 600 i 800 miliona, a najviše milijardu evra.

Prema rečima prvog čoveka Vlade Srbije, ali i ministra privrede, strani investitor moraće da se zadovolji sa manjinskim udelom u našoj energetici. Strancima ćemo, dodaje Savić, dati na upravljanje četvrtinu ili petinu firme.

- Pre nego što se sklopi dogovor, EPS mora da postane akcionarsko društvo - napominje profesor Savić. - Građani dobijaju 15 odsto akcija, zaposleni i bivši radnici između tri i pet odsto, a država, ako hoće da ostane većinski vlasnik, mora da zadrži 51 odsto. Investitoru će se najverovatnije ponuditi između 20 i 25 odsto akcija.

EPS najviše merkaju nemački investitori, i to RVE i EON. Na listi kandidata, kaže profesor elektrotehnike Nikola Rajaković, nalaze se EDF, ENEL, ČEZ, ali i austrijska elektroprivreda.

- Kažu da će investitor biti Nemac, a RVE je i dosad bio zainteresovan za ovaj region - govori profesor Rajaković. - Oni ulažu u hidroelektrane, a kod nas već rade na Moravi i Drini. Investirali su i u Bugarskoj, Rumuniji i Srpskoj.

Da je EPS stavljen na tržište lane, dodaje Rajaković, investitori iz Evrope bi za našeg giganta mogli više da izdvoje. Zbog ulaganja u obnovljive izvore energije, firme iz ove oblasti smanjile su svoje profite i do 20 odsto.

TRI PLANA ZA SPAS

MEĐU opcijama po kojima možemo da podignemo poslovanje EPS, provlače se tri glavna plana.

- Prva mogućnost jeste da se EPS proda na berzi, a druga da se pregovara sa stranim partnerom po modelu koji se sada pravi sa Železarom Smederevo - kaže ekonomista Ljubodrag Savić. - Tada se igra na sigurno i ugovaraju se svi uslovi sa jednim ulagačem. Varijanta koja je najbolja, i tako će verovatno da urade, jeste javno-privatno partnerstvo, koje država ugovara sa potencijalnim investitorima.