Savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Geraščenko izjavio je da policija nastavlja da privodi "one koji krše javni red" ispred Vrhovne rade, preneo je Itar-Tass.
Prema kijevskoj policiji, u protestima je učestvovalo oko 8.000 ljudi.
Policija je bila rasporedila dodatne snage oko parlamenta pošto je grupa ultradesničarskih demonstranata bacila dimne i šok bombe na obezbeđenje u znak protesta zbog toga što poslanici nisu usvojili zakon kojim bi se Ukrajinska pobunjenička armija (UPA) priznala kao snage koje su se borile za nezavisnost Ukrajine u Drugom svetskom ratu.
Prema tom zakonu, ukrajinski nacionalisti, koji su se borili protiv sovjetskih snaga tokom Drugog svetskog rata bili bi tretirani kao ratni veterani, navela je ruska televizija "Raša tudej".
Predsednik skupštine Aleksandar Turčinov je, kršeći proceduru, sedam puta stavio zakon na glasanje, ali ni u jednom pokušaju nije obezbeđena potrebna većina od 226 glasova za usvajanje zakona.
Ubrzo pošto su ukrajinski poslanici glasali protiv tog zakona, grupa maskiranih demonstranata sa zastavama radikalne nacionalističke partije Svoboda počela je da zasipa zgradu i obezbeđenje skupštine kamenicama, a potom i dimnim i šok bombama.
Na zgradi su polomljeni prozori čak na drugom spratu, a sednica parlamenta je prekinuta.
Ranije danas, partija Svoboda organizovala je protestnu šetnju centrom Kijeva, tražeći da vojnici UPA budu priznati kao borci za nezavisnost. U šetnji su im se pridružili borci Nacionalne garde i veterani UPA.
UPA je osnovana na zapadu Ukrajine 1939. godine kao Organizacija ukrajinskih nacionalista, a od 1943. delovala je pod nazivom Ukrajinska pobunjenička armija.
Kako navodi ruska agencija, UPA je sarađivala u Drugom svetskom ratu s Nemcima i bila poznata po masovnim ubistvima civila, a optuživana je i za ratne zločine, uključujući ubijanje Jevreja i Poljaka u Ukrajini.
Nacionalisti su, prema navodima Itar-Tassa, planirali da, uz podršku Nemaca, osvoje Ukrajinu i fizički eliminišu sve neukrajince, pod sloganom "Ukrajina samo za Ukrajince".
Armija se 1943-1944. borila protiv sovjetskih partizana i pripadnika poljskog pokreta otpora, a kada je Ukrajina vraćena pod kontrolu SSSR, organizovala je napade na sovjetske snage i zvaničnike, zbog čega su pripadnici UPA proganjani.
Savremeni ukrajinski nacionalisti iz partije Svoboda proslavljaju godišnjicu UPA demonstracijama širom Ukrajine, navodi "Raša tudej".
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR