Kakav rat planira Turska?

Nakon duge debate krajem prošle sedmice je turski parlament dao mandat izvršnoj vlasti za moguću vojnu intervenciju u Siriji i Iraku. Predlog o tome došao je od vladajuće stranke AKP. Vlada sada ima godinu dana da se u tim zemljama bori protiv terorista kopnenim trupama ili drugim vojnim sredstvima. Osim toga, i strane vojske bi trebalo da koriste baze ove članice NATO, kao i njen vazdušni prostor u borbi protiv džihadista. To je ujedno bila i najspornija tačka debate u parlamentu. Opozicija je tražila više informacija o tome koje države su konkretno uključene i gde će te vojne trupe tačno boraviti u Turskoj, kao i koliko dugo. Postoji strah da bi sa stranom vojskom u Tursku mogao da stigne i strani teror.

Podeljena mišljenja

Prema jednom ispitivanju javnog mnjenja, tek 52 odsto turskog stanovništva odobrava vojno delovanje svoje zemlje. Ipak, to je natpolovična podrška kakva ne postoji među Kurdima u Turskoj. U gradovima poput Vana, Hakarija i Dijarbakira, u kojima živi većinsko kurdsko stanovništvo, došlo je do demonstracija i masovnih protesta. Demonstranti su bacali molotovljeve koktele, a policija koristila suzavac i vodene topove. Kurdi, naime, nisu uvereni u dobre namere vlade u Ankari, smatraju da je pravi cilj sprečavanje stvaranja autonomnih kurdskih oblasti na granici sa Turskom. „Mnogi sirijski Kurdi veruju da Turska isporučuje oružje Islamskoj državi. Bilo da je to istina ili ne – važna je činjenica da je to sada u glavama ljudi“, kaže za DW Garet Dženkins, politički analitičar iz Istanbula.

Nejasno je što turska vlada zaista planira, kaže politikolog i kolumnist Čengiz Aktar, koji radi u Istanbulskom centru za politiku. „Rezolucija tursku vladu ovlašćuje da se bori protiv terorističkih organizacija u Siriji i Iraku. A svi znamo da su Radnička partija Kurdistana, kao i Partija demokratske unije (kurdska stranka u Siriji) u očima turske vlade terorističke organizacije. Puno je otvorenih pitanja kad se radi o tome protiv koga Turska želi da se bori. Mirovni proces s Kurdima u Turskoj je enormno ugrožen“, pojašnjava Aktar u razgovoru za DW. Stoga je, dodaje on, važno je da Ankara s reči pređe na dela: „Tako ćemo svi videti šta turska vlada namerava – hoće li se zaista boriti protiv Islamske države, i posebno napasti logističke rute terorista koje idu preko Turske.“

Mnogo nedoumica

Ali ne mora da znači da će Turska uskoro napasti. Rezolucija samo daje tu mogućnost, podseća Dženkins. „Najveći problem je što predsednik Erdogan i zapadne države žele da vode dva različita rata. Erdogan stalno govori da želi da makne sirijskog vlastodršca Asada. Koalicija predvođena SAD, nasuprot tome, želi da uništi Islamsku državu. Turska doduše takođe govori da se treba boriti protiv islamista, ali je do sada malo protiv njih preduzela“, kaže Dženkins za DW. Dodaje da bi sada moglo doći do dogovora između SAD i Turske. „Sjedinjene Američke Države smeju koristiti turske vojne baze i vazdušni prostor, a zauzvrat Turskoj pomažu u borbi protiv Asada“, prognozira ovaj politikolog.

Što se tiče mogućnosti za strane vojske da deluju iz Turske – to je jedna veoma netransparentna tačka, ističe Dženkins: „Još uvek nisu navedene države ili mesta. Ali može se očekivati da će vojna baza Inčirlik u blizini sirijske granice biti korišćena od strane koalicije predvođene SAD. Ali je nije verovatno da bi, recimo, američke kopnene trupe mogle biti stacionirane u Turskoj. Predsednik Obama se već izjasnio protiv kopnenih trupa.“ Još uvek nije jasno hoće li se uspostaviti zona zabrane letenja u Siriji i Iraku, što je tražila turska vlada, dodaje on.