U snopu pretežno nepovoljnih akutnih procesa, pažnju privlače podaci o sunovratu industrijske proizvodnje u junu i julu. Naime, dok je juna ove godine u odnosu na isti mesec 2013. godine zabeležen pad fizičkog obima industrijske proizvodnje za 9,2 odsto, u julu je međugodišnji pad dosegao 13 odsto. Zbog visokog pada u ova dva meseca, posmatrajući kumulativne rezultate, međugodišnji pad fizičkog obima industrijske proizvodnje je u prvih sedam meseci 3,2 odsto.
Dakako da je ovom nepovoljnom kretanju smer znatno doprineo pad u sektoru rudarstva i i snabdevanja električnom energijom (međugodišnji pad od 17 i 34,8 odsto, respektivno), koji je izazvan majskim poplavama, kada su ove dve proizvodne grane doživele štetu koja je procenjena na 488 miliona evra (182 miliona direktne i 306 miliona evra indirektne štete). Do kraja godine se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja, u odnosu na 2013. godinu, kod električne energije biti manja za 4,2 odsto, a kod rudarstva za 6,7 odsto.
Mnogo više od ovih opadajućih pokazatelja u energetici i rudarstvu, kojima se zna osnovni uzrok, zabrinjava očekivanje da će ove godine doći i do pada proizvodnje u prerađivačkoj industriji, za 1 odsto. Naizgled je to mali pad, s obzirom da je i ovaj sektor industrije imao štete od poplava (56 miliona evra direktne štete i 65 miliona indirektne), ali taj pad upućuje na zaključak da se ni na domaćem, ali ni na svetskom tržištu stvari ne odvijaju povoljno za one delove srpske industrije koji zapošljavaju najviše ljudi i koji bi mogli da povuku celu zemlju ka boljim vremenima.
Naročito je nepovoljno to da je na kraju drugog ovogodišnjeg kvartala zabeležen porast zaliha industrijskih proizvoda – pa su zalihe u junu ove, u odnosu na isti mesec prethodne godine, bile veće za 4,5 odsto. Najveći porast zaliha je kod gume, plastike, papira i prehrambenih proizvoda, iz čega bi se moglo zaključiti da naša laka industrija sve teže svoju robu utržuje i na domaćoj i na stranoj pijaci.
Ni kod poljoprivrede stvari ne stoje dobro, tim pre što njenom padu proizvodnje poplave daju relativno mali dodatak. U stvari, procenjuje se da će ove godine doći do ukupnog pada poljoprivredne proizvodnje za oko šest odsto. Taj podbačaj je veoma nepovoljan za srpsku privredu, jer će on znatno uticati na pad BDP-a – sa 0,5 procentnih poena, što znači da „negativni doprinos” posrtanja poljoprivrede teorijski daje polovinu pada BDP-a Srbije u ovoj godini. Pojednostavljeno rečeno, da je poljoprivredna politika pronašla način da podrži seljake, kišno vreme ne bi samo po sebi toliko oborilo proizvodnju, a BDP Srbije bi se bar održao na „pozitivnoj nuli”.
Teškoćama realnog privrednog sektora, osim problema kod tržišne valorizacije, najviše kumuje pad kreditne aktivnosti banaka. Na kraju juna ove godine zabeležen je međugodišnji pad ukupnih kredita u Srbiji od 4,7 odsto, čemu glavni nepovoljni doprinos daje pad odobrenih kredita privrednim društvima, javnim preduzećima i preduzetnicima. Dakle pad kredita privredi. Istina, u aprilu i maju ove godine, ta opasna tendencija pada odobrenih kredita privredi je ublažena akcijom Vlade Srbije sa takozvanim subvencionisanim kreditima. Preko te akcije je do kraja juna, sa 12 milijardi dinara državnih sredstava, ukupno realizovano 28 milijardi dinara privrednih kredita. Očigledno je to bilo nedovoljno. Glavni problem je u visokom učešću „problematičnih kredita” (onih koji se ne vraćaju), jer oni krajem juna ukupno dosežu 23 odsto ukupno odobrenih kredita. S tim da je od odobrenih kredita privredi, 27,4 odsto onih „kontaminiranih”.
U vreme kada je fiskalna konsolidacija glavna društvena tema, potrebno je pažljivo pratiti i stanje u realnom sektoru privrede, jer politiku štednje treba da izdrži ne samo stanovništvo, već i taj sektor, od koga zapravo svi živimo.
U vreme kada je fiskalna konsolidacija glavna društvena tema, potrebno je pažljivo pratiti i stanje u realnom sektoru privrede
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR