Svaki četvrti građanin Srbije na ivici siromaštva

U Srbiji, prema zvaničnim podacima, svaki četvrti građanin, odnosno 1,8 miliona ljudi, živi na granici siromaštva, a dok stručnjaci ocenjuju da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karti nema ni ljudi, ni para, nadležni najavljuju da je u pripremi nova strategija za borbu protiv siromaštva.

Šef tima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva Vlade Srbije Žarko Šunderić podseća da je postojala strategija države za borbu protiv siromaštva, ali je bila ograničena na period 2003. do 2009. godine.

U tom dokumentu je, kaže on, cilj bio da se broj siromašnih prepolovi do 2008, što je i učinjeno, ali je, dodaje, svetska kriza ponovo dovela do povećanja njihovog broja.

Šunderić je Tanjugu rekao da je u toku priprema nove strategije, koja će se zvati Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike.

"Do kraja godine će taj dokument biti predat Briselu, a već od sledeće godine očekujemo i punu primenu. Ovoga puta će to biti efikasnije, jer će primenu kontrolisati i Evropska komisija", smatra Šunderić.

Koliko će lošu situaciju nova strategija morati da uzme u obzir, najbolje ilustruje najnoviji podatak Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da je stopa siromaštva kod nas 24,6 odsto, što plasira Srbiju na prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope: u prezaduženoj Grčkoj ta stopa je 23,1 odsto, a sledi Rumunija sa 22,6 odsto, te Španija sa 22,2 i Bugarska sa 21,2 odsto.

"Ti ljudi nisu nužno siromašni, već samo imaju veći rizik da to budu. Prag rizika od siromaštva u 2012. godini iznosio 13.680 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo", rekla je Tanjugu Tijana Čomić iz RZS-a i dodala da je za tročlanu porodicu prag rizika od siromaštva 24.624 dinara, a za četvoročlanu 28.728 dinara.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Nada Novaković ističe da su svetska istraživanja još alarmantnija i pokazuju da kod nas gotovo polovina stanovništva živi loše.

Ona smatra da ugroženi građani ne bi trebalo da se nadaju socijalnim kartama, jer na prvom mestu "nema ko da popiše 1,8 miliona ljudi".

"Država nema institucije, mehanizme, sredstva ni kadrove, a pre svega političku volju da popiše imovinu tih građana. Ne zna se ni ko bi o tim ljudima brinuo, koje socijalne institucije, državne ili privatne. Već vidimo da je profit ušao u mnoge od tih oblasti", rekla je Novaković Tanjugu.

Ona je dodala da, sve i da dođemo do socijalnih karata, rezultat bi bio da se oskudna sredstva dodeljuju samo najugroženijima.

Primera radi, u julu je za novčanu socijalnu pomoć izdvojeno 1,12 milijardi dinara i to za 267.949 osoba. Osnovica za isplatu je 7.704 dinara, a posebnu mesečnu naknadu od 13.228 dinara prima 446 osoba.

Za dečji dodatak, ukupan iznos je nešto veći od milijardu dinara, a prima ga 204.755 porodica za 384.334 dece. Redovan iznos dodatka je 2.593, a uvećan 3.371 dinar. Cenzus za ostvarenje prava je da prihodi u porodici po članu domaćinstva ne prelaze 8.051 dinar.

Danas u Srbiji čak 35.500 ljudi u 76 sredina koristi Narodne kuhinje, a od tog broja 11.800 su deca.

Sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović kaže da je najteža situacija u južnoj i jugoistočnoj Srbiji.

"Za njih je program narodnih kuhinja neophodan i to im je obično jedini obrok dnevno", kaže Milenović.

Kuhinje su u nadležnosti lokalnih samouprava, kaže ona, i dodaje da je Crveni krst uz pomoć Vlade Srbije obezbedio distribuciju 10 osnovnih namirnica u vrednosti od 350 miliona dinara godišnje što olakšava njihov rad.

Nada Novaković kaže da je naš problem što pred izbore imamo velika obećanja a malo novca. Tako, tvrdi ona, država za siromašne izdvaja sve manje, a i dalje nije rešeno koji model socijalne politike želi da vodi.

"U našim zakonima dominira anglosaksonski model, a to je da je pojedinac odgovoran za sebe i svoju porodicu, a na siromašne se gleda kao na gubitnike, nesposobne da doprinose društvu. S druge strane, nama bi više odgovarao nemački model od koga se beži, a to je socijalno-tržišna privreda koja ima veća sredstva i pravednije ih raspodeljuje", rekla je ona.

U najvećem riziku od siromaštva kod nas su nezaposleni, kaže Novaković, ali i mladi, posebno nezaposleni od 19 do 24 godine, zatim žitelji seoskih područja.

Uz to, prema njenom mišljenju, ovoj grupi treba dodati još oko 150 do 200 hiljada ljudi koji su ili će u 2014. ostati bez posla. Problem se, kako kaže, vremenom i produbio, pa sada imamo i "nove siromahe", a to su zaposelni.

S druge strane, kaže Novaković, u 2013. se u odnosu na prethodnu godinu broj bogataša povečhao sa 88 na 100.

"To znači da im država ide na ruku", ocenila je Novaković i dodala da bi država ako želi reforme, "morala najpre sebe da reformiše".