Jabukama specijalni tretman za izvoz u Rusiju

REGIONALNA privredna komora iz Zrenjanina pozvala je potencijalne izvoznike iz Srednjobanatskog okruga, koji bi želeli da plasiraju robu na rusko tržište, da im se obrate ukoliko imaju probleme u realizaciji posla.

Ukupan obim spoljnotrgovinske razmene pet opština srednjeg Banata sa Ruskom Federacijom u prvom polugođu 2014. jedva je premašio četiri miliona evra, od čega na izvoz odlazi 2,6 miliona. Lane je, poređenja radi, izvoz iznosio 4,7 miliona evra, što daje šansu da se u ovoj godini izvozni bilans značajnije poveća.

Privreda srednjobanatskog regiona mahom je izvozila poljoprivrednu mehanizaciju, sanitarije za kupatila, kvalitetno donje rublje, obuću i jabuke u vrlo skromnim količinama. Ali, potencijali privrede u izvozu na ogromno tržište RF znatno nadmašuju dosadašnje finansijske bilanse. Ceo region raspolaže sa 663 hektara plantažnih voćnjaka i preko 420 hektara voćnjaka ekstenzivnog statusa. U voćnjacima dominiraju zasadi jabuke, kruške, kajsije, šljive i višnje.

- Procenjuje se da godišnji rod svih ovih vrsta voćnjaka prevazilazi 8.000 tona kvalitetnih plodova kako za srpsko, tako i za strano tržište. Upravo ova činjenica otvara perspektivu kvalitetnijeg i obimnijeg nastupa na zahtevnom ruskom tržištu - kaže Momčilo Nikolčić, potpredsednik RPK Zrenjanin.

Pored voća, prehrambena industrija Zrenjanina i susednih opština - uljare, mlekare i pogoni klaničnih kompanija - u velikoj meri imaju potrencijal za nastup na ruskom tržištu, uz savladavanje svih administrativnih barijera, koje sada opterećuju plasman roba u Rusku Federaciju.

U tom cilju, kako ističe Nikolčić, Privredna komora Srbije osnovala je Koordinacioni centar za podršku izvoznicima u Rusiju. Osim nadležnih ministarstava i Uprave carina, pomoć u rešavanju eventualnih problema oko izvoza na rusko tržište pruža i Trgovinsko predstavništvo Rusije u Srbiji.

Voćari i povrtari iz okoline Novog Sada, navode da kad je reč o plasmanu na tržište RF, prepreku može da pravi samo knjiga tretmana, kao obavezan dokument, koji potvrđuje kada su i kojim hemijskimm sredstvima tretirane njihove plantaže, jer je to glavni zahtev ruskih kupaca.

Uroš Novaković, rudkovodilac voćarske proizvodnje u kompaniji „Ćirović agro“, koja već dve godine na tržište Rusije sa plantaže blizu Titela plasira između 3.500 i 4.000 tona jabuka najvišeg kvaliteta, objašnjava kako bi manjim proizvođačima, upravo, knjiga tretmana mogla da bude velika prepreka za izvoz.

- Rusi su po tom pitanju jasni i neumoljivi. Knjiga u kojoj se precizno navode sredstva kojima je tretirano voće, vreme kada je to činjeno i iz koje može da se vidi da li je poštovana „karenca“, glavni je dokument bez kojeg izvoza tamo nema - kaže Novaković.

***********************

"Ruski lanac zainteresovan je i za ostale vrste voća i povrća, kao i za proširenje asortimana srpske robe na smrznuto voće i povrće, malinu kupinu i ostalo. Na rafovima Diksija mogli bi da se nađu i futoški kiseli kupus i turšija", rekao je sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu PKS, Nenad Budimović.

Prema njegovim rečima, na današnjem sastanku predstavnika Diksija sa proizvođačima, prerađivačima i izvoznicima voća i povrća u Srbiji, ruski partneri su izrazili zainteresovanost i za uvoz paradajza, karfiola, krastavca i paprike, a dogovoreno je i nekoliko konkretnih poslovnih aranžmana sa proizvođačima jabuka i šljiva.

Uskoro se očekuju i prve isporuke voća od oko 10.000 tona, rečeno je na sastanku, na kojem je bilo reči i o izvozu za sledeću sezonu, posebno jagoda, trešanja, bresaka, kajsija, šljiva i jabuka, saopšteno je iz PKS.

Predstavnici Diksija ocenili su da su srpski proizvođači na ruskom tržištu konkurentni cenom i kvalitetom svojih proizvoda.

Promet Diksija, trećeg po veličini trgovinskog lanca u Rusiji, koji ima više od dve hiljade maloprodajnih objekata širom zemlje, prošle godine dostigao je sedam milijardi dolara, u čemu je promet voća i povrća učestvovao 15 odsto, navedeno je u saopštenju PKS.