Apelacioni sud u Beogradu naložio je beogradskom Višem sudu da ponovo razmotri zahtev za rehabilitaciju predsednika srpske vlade u vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu, generala Milana Nedića.
Zahtev za rehabilitaciju Nedića odbačen je 7. februara ove godine jer je Viši sud smatrao da predlagači rehabilitacije nisu zainteresovana lica za podnošenje tog zahteva, ali je razmatrajući žalbu predlagača Apelacioni sud ukinuo to rešenje, objavljeno je na sajtu suda.
Zahtev su podneli Srpska liberalna stranka, odnosno njen pravni naslednik Srpski liberalni savet, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i Aleksandar Nedić - praunuk Milana Nedića.
Viši sud je odbacio zahtev obrazloživši da uz njega predlagaci nisu dostavili dokaz, odnosno akt o osnivanju iz kojeg proizlazi da su navedeni predlagači zainteresovana lica za podnošenje zahteva za rehabilitaciju.
Takođe, jer je predlagač Srpska liberalna stranka brisana iz registra političkih organizacija čime je izgubila status pravnog lica, kao i jer je punomoćnik predlagača obavestio sud da je prestao da obavlja advokatsku delatnost.
Pored toga, na rocistu od 27. septembra 2013. godine nije pristupio pravni zastupnik Udruzenja političkih zatvorenika zrtava komunističkog rezima(koji je u međuvremenu preminuo).
Apelacioni sud je u obrazloženju naveo da prvostepeni sud nije u potpunosti utvrdio sve činjenice i okolnosti i nije dao jasne razloge za svoj zakljucak, ne ceneći pri tom da u spisima predmeta postoji punomoćje drugog advokata, koji je punomoćnik Srpske liberalne stranke, Udruzenja politickih zatvorenika zrtava komunistickog rezima.
"Uvazavanjem žalbe punomoćnika predlagača, prvostepeno resenje moralo da bude ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak", naveo je Apelacioni sud.
Zahtev za rehabilitaciju podnet je sudu pre šest godina, 2008. godine.
Podnosioci zahteva za rehabilitaciju tvrde da je Nedić bio žrtva progona i nasilja, i da je 1946. godine ubijen, odnosno da nije izvrsio samoubistvo, kako je tada zvanično saopsteno.
Mediji su preneli da je u zahtevu stoji da je neprihvatljiva ocena komunističkih vlasti da je Nedić izdajnik i da je kriv za stradanje Srba u vreme okupacije, već da se zalagao za to da Srbi sa ostalih područja nekadašnje Jugoslavije, njih oko 600.000, pređu na teritoriju Srbije i tako budu zaštićeni od likvidacije.
