KOMENTAR: Junaci

ROĐENI su pobednici, junaci nacije. Najbolji su jer su najistrajniji. Vaterpolisti odvajkada znaju da im samo zlato donosi kakvu-takvu šansu da prežive. Iz te grčevite borbe za opstanak u Srbiji izrasle su generacije velikih ljudi i šampiona.

Godinama su u vrhu zato što znaju da uspeh kratko traje, da je naredni dan novi izazov. „Delfini“ ne žive od uspomena, hvalospeva, već od svog rada, znanja i - pobeda. Tako vaspitavaju i najmlađe, jer kad god nisu prvi mnogi im okrenu leđa.

U zemlji vaterpola, Mađarskoj, pokazali su kako se igra za Srbiju. Da se ne predaju i kada ne ide, da imaju, kako reče Filip Filipović, „nemački mentalitet i srpsko srce“. To im je omogućilo da se u polufinalu protiv Crne Gore dignu sa dna bazena do finala i kasnije održe čas domaćinu. Zato su naši heroji, zato su pravi primer mladima kako se stiže i opstaje na velikoj, ne samo sportskoj sceni.

Šesto evropsko zlato ili kako u VSS vole da kažu treće srpsko od 2006. daje im nadu i da se na onom težem terenu za njih, finansijskom, izdignu iz pepela. Gorka je istina da im titule donose veliki minus na računima. Savez se muči, klubovi su na ivici egzistencije, Partizan je lane jedva odigrao Ligu šampiona, a najbolji igrači su potražili sreću preko granice. Svesni su da nisu komercijalni sport, da ne mogu da se mere sa velikim, popularnijim sportovima, ali i smatraju da zaslužuju veću pomoć države, privrednika.

I za razliku od mnogih, vaterpolisti na svakom koraku Srbiju čine ponosnom. Red je da im i ona advekvatno uzvrati.