Nemačka hoće da odgovornije upravljamo javnim finansijama

 Reč je o takozvanom novom ekonomskom upravljanju, po kojem se od svake vlade očekuje odgovornije upravljanje javnim finansijama, sređen makroekonomski i poslovni ambijent i slično. To su ciljevi koji se poklapaju sa ciljevima ove vlade i ciljevima pregovaračkog procesa koji vodimo sa EU. Zbog toga je to premijer imao kao ključnu tačku u svom ekspozeu i zato je otvaranje pregovaračkog poglavlja 32 o finansijskoj kontroli jedan od aktuelnih prioriteta u pregovorima – kaže za Danas Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije.

Zašto nije realno da se međuvladina konferencija Srbije i EU održi tokom leta?

– Želim da naglasim da smo mi spremni da u bilo kom roku, a na poziv EU, učestvujemo na međuvladinoj konferenciji i predstavimo svoju poziciju po pitanju teme koja bude na dnevnom redu. Smatram da zaista nije od presudnog značaja da li će se međuvladina konferencija na kojoj će biti otvoreno jedno pregovaračko poglavlje održati u julu ili oktobru. Mnogo važnije od razlike u nepuna tri meseca jeste kvalitet i sadržaj urađenog posla.

Šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević kaže da Srbija radi kao da će prvo poglavlje biti otvoreno u julu. Kako to komentarišete kada, na primer, još nemamo ni uži pregovarački tim?

– Naravno da se spremamo kao da će poglavlje biti otvoreno u julu, a da li će i kada biti otvoreno, zavisi od EU. Trenutno se privodi kraju pregovaračka pozicija Srbije za poglavlje 32. Da biste razumeli proceduru i ulogu svakog tela u pregovaračkoj strukturi, želela bih da pojasnim da tu poziciju priprema pregovaračka grupa za poglavlje 32, a ne uži pregovarački tim. Pregovaračku poziciju usvaja Vlada, nakon što se odgovarajući skupštinski odbori upoznaju s njenim predlogom.

Kada će Srbija imati uži pregovarački tim od desetak ili 15 eksperata, kako je više puta najavljivano?

– Srbija ima pregovaračku strukturu čiji je kapacitet potvrđen na svim dosadašnjim sastancima skrininga. Uži pregovarački tim postoji i njega čine šef pregovaračkog tima, državni sekretari iz ministarstva finansija i spoljnih poslova, šef i sekretar misije pri EU. Ono što želimo da uradimo jeste da takvu pregovaračku strukturu obogatimo što boljim poznavaocima prava i politika EU, ali i stručnjacima koji imaju odgovarajući autoritet. Kao što znate, neposredno nakon što smo izašli iz izbornog procesa, svi mi u Vladi smo bili primorani da se bavimo sanacijom od poplava koje su pogodile Srbiju. Ali i taj deo posla ćemo uskoro završiti.

Pregovori će verovatno početi poglavljem 32, a poglavlja 23 i 24 biće otvorena početkom sledeće godine. Zašto?

– Zato što je procedura za otvaranje ova dva poglavlja kompleksnija. Najpre EU treba da usvoji izveštaje o skriningu za ova dva poglavlja, a nakon što vidimo šta u izveštaju piše pripremamo detaljne akcione planove za otvaranje ovih poglavlja. Nakon što se usvoje planovi, EU će nas pozvati da dostavimo pregovaračku poziciju. Imajte u vidu da se EU i njene države članice izjašnjavaju i o akcionim planovima i o pregovaračkoj poziciji, kao i da je potrebno odgovarajuće vreme da se svi ovi dokumenti usaglase. Zbog toga se najčešće govori o februaru ili martu.

Koje su obaveze Srbije do jeseni?

– Pred nama je mnogo posla. Jedan od ključnih zadataka je izrada detaljnog zakonodavnog plana usklađivanja za period 2014-2018, koji se zove Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Takođe, Vlada radi na izradi aplikacije za sredstva iz Fonda solidarnosti EU. Utvrđuje se program za IPA 2014, ali i realokacije iz IPA 2012 i 2013 za područja pogođena poplavama. Ništa manjeg intenziteta se ne odvijaju ni poslovi koji medijima nisu u prvom planu, a jednako su važni. Radi se o izradi nacionalne verzije prava EU, obuke državnih službenika i slično. Uporedo sa tim odvija se pregovarački proces. Skrininzi se nastavljaju tokom jula, baš kao i intenzivne pripreme za poglavlja 32, 23 i 24.

Ima li u svim ministarstvima, agencijama, sekretarijatima i ostalim vladinim telima dovoljno kompetentnih ljudi koji se razumeju u pitanja EU?

– U ovom trenutku ima, ali je i te kako važno imati na umu da kako napredujemo ka EU, potreba za kvalitetnim i stručnim kadrom postaje sve veća. Ono što je danas po broju stručnjaka dovoljno sutra će zahtevati dalje jačanje i institucionalnu dogradnju.

Mislite li da će optužbe na račun ambasadora koje je izrekao premijer Vučić ostati bez posledica po Srbiju, pogotovo u odnosima sa EU?

– Mislim da je premijer postupio odgovorno ne navodeći o kome se radi, upravo zbog širih interesa države i naših građana. To ne znači da kao premijer nema pravo da iznese sumnje i podeli deo svojih saznanja, i verujem da je govorio na osnovu jasnih informacija.

Jesu li se vaše kolege iz evropskih zemalja interesovale za postojanje cenzure u srpskim medijima? Kako ste im objasnili odnos premijera i OEBS-a u vezi s tim?

– Pitanje medijskih sloboda je u svakoj demokratskoj državi izuzetno važno, a posebno kada ste država kandidat. Naravno da se EU interesuje za stanje u medijima. Mislim da ovi poslednji događaji pokazuju da je kritika bila neutemeljena u činjenicama. Smatram da i premijer i svako od ministara ima pravo da iznese svoj stav. Naravno da kada imate snažnu većinu, imate i više obaveza, ali nije valjda zabranjeno odgovoriti na optužbe? To je demokratija – ukrštanje mišljenja i argumenata. Na neki način sam i zadovoljna što je ovako živa javna debata oko slobode mišljenja. To pokazuje da je kritičko mišljenje živo i da svako može da učestvuje, što nije slučaj u svim zemljama.

Pokušaj diskreditacije Stefanovića

Treba li ministar Nebojša Stefanović da podnese ostavku, s obzirom na to da postoji sumnja u ispravnost njegovog doktorata? Da li bi taj postupak bio u skladu sa evropskim vrednostima?

– Svako ima pravo da sumnja u šta god želi, ali dok nema čvrstih i jasnih dokaza, meni to liči na indirektni put političke diskreditacije, u trenutku kada se najavljuje reforma u policiji. To je indikativno, s obzirom na to da se na ovaj način tom temom nije bavio niko u vreme kada je sadašnji ministar obavljao funkciju predsednika parlamenta.