Hod po žici na Bliskom istoku

 ISIS je počeo kao ogranak Al Kaide nakon invazije Amerike na Irak. Iako je ISIS u februaru izbačen iz Al Kaide, napredovao je, te pronašao plodno tlo za širenje u ratom pogođenoj Siriji i među iračkim sunitima, koji su sve otuđeniji od šiitske Vlade.

Položaj Iraka na liniji razdora između sunita i šiita, čije je sektaško rivalstvo postalo glavna osa sukoba u regionu, decenijama je izvor nestabilnosti u zemlji. Propast režima Sadama Huseina doveo je do porasta stope sektaškog nasilja, osim u severnom regionu Kurdistan, koji uživa znatni stepen autonomije u odnosu na centralnu vladu u Bagdadu. Ali teške situacije u regionu direktan su rezultat rata u susednoj Siriji, gde je ISIS odneo hiljade života. Štaviše, uspon ISIS-a imaće posledice daleko izvan granica Iraka, pošto se organizacija takmiči sa Al Kaidom u vođenju globalnog džihada.

Uspon ISIS-a ističe hitnu potrebu za svežom, kreativnom diplomatijom u Siriji kojom može da se prevaziđe mrtva tačka i na bojnom polju i u pregovaračkoj sobi. Takođe su potrebni novi pregovarački parametri da bi se rešio konflikt u Iraku, postigao mirovni sporazum između Izraela i Palestine i na kraju, uspostavila stabilna ravnoteža moći na Bliskom istoku koja miri uticaj sunitske Saudijske Arabije i šiitskog Irana.

Zbog nespremnosti Amerike da primeni onu vrstu diplomatije „prisile“ koju je koristila u prošlosti, takav okvir je još hitniji. Za one koji ne znaju, odluka Zapada da ne interveniše direktno u Siriji, naročito nakon razotkrivanja upotrebe hemijskog oružja od strane Asadove vlade, umanjila je poverenje u SAD među njihovim tradicionalnim saveznicima, naročito Saudijske Arabije. Štaviše, Saudijska Arabija, zajedno sa ostalim sunitskim zemljama, sumnja da je mudro pregovarati sa Iranom, bojeći se normalizacije odnosa sa svojim regionalnim konkurentom. A neuspeh najnovije runde mirovnih pregovora Izraelaca i Palestinaca, koji je predvodio državni sekretar SAD Džon Keri, ukazao je na nesposobnost Amerike da sama vodi mirovni proces.

SAD očito ne mogu da stabilizuju Bliski istok bez pomoći. Bivši šef izraelske diplomatije Šlomo Ben-Ami predstavio je koncept nove mirovne paradigme za pregovore Izraela i Palestine u kojoj bi učestvovanje EU, Rusije i ključnih arapskih zemalja olakšalo napredovanje do međunarodnog rešenja. Ta paradigma treba da se proširi na pregovore o ratu u Siriji, pri čemu bi zemlje poput Saudijske Arabije, Irana, Turske i Egipta preuzele veću ulogu.

Naravno, cilj mora da bude nedvosmislenost i ravnoteža. Stabilna ravnoteža moći na Bliskom istoku može se postići samo izbalansiranim pregovaračkim procesom. Ako se u pregovore ne uvede regionalna ravnoteža moći, svaki budući konflikt mogao bi brzo da se raširi uz nezamislive posledice.

Sveobuhvatni okvir za rešenje konflikta u Siriji posebno je važan jer bi se njime postavio presedan za saradnju među regionalnim silama, naročito sa Iranom i Saudijskom Arabijom. Iako međunarodne sile imaju sopstvene probleme, od zabrinutosti Evrope zbog nove spoljne politike Rusije do teritorijalnih sporova Kine u Istočnom i Južnom kineskom moru, u njihovom je interesu da na sebe preuzmu aktivnu ulogu u rešavanju problema hronične nestabilnosti na Bliskom istoku. Tamošnji neredi predstavljaju ozbiljnu pretnju po njihovu bezbednost, pri čemu je Evropa zbog svoje geografske blizine izložena riziku, a Kina i Indija bi mogle da imaju problem oko snabdevanja energijom. Bliski istok je dugo izvor nestabilnosti i nasilja. Novim kreativnim pristupom i jakom posvećenošću zemalja širom sveta može i treba da se jednom zauvek uspostavi stabilna regionalna ravnoteža moći.

Autor je bio visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, generalni sekretar NATO i šef španske diplomatije. Sada je predsednik Centra za globalnu politiku i bezbednost ESADE i istaknuti saradnik instituta Brukings