SLIČAN SLIČNOM TEŽI: Mnogo mi je žao Aleksandra Vučića i Evropske unije. Izgleda da su oni najviše poplavljeni, a niko da im pošalje pomoć. I ranije sam primećivala da između našeg premijera i našeg sna, kome vredno težimo, postoje bar dve neočekivane sličnosti. I Vučić i EU se stalno osećaju ugroženim – on od antireformista, EU od antievropejaca. I Vučić i EU misle da nijednog trenutka ne smeju prestati da budu glavni čak i u sred katastrofalnih poplava. I Vučić i EU stalno nešto brane. Nije najteže Obrenovcu, najteže je Vučiću i EU. Ako ste reformista i Evropejac u to ne smete posumnjati ni trena. Inače, odoše i Vučić i EU, pa šta ćete onda!
I POMOĆ IMA IDEOLOGIJU I NACIJU: Elem, Evropskoj uniji se učinilo da je usred ovih naših, sačuvaj me bože, poplava izgubila svoje zagarantovano glavno mesto. U našim mislima, ali, što je u svetu u kome je marketing sve, mnogo važnije, i u naši medijima. Da je to mesto zauzeo neko drugi, ili se sprema da to učini. Prvi put sam primetila da tu nešto ne štima kad je premijer, ničim izazvano, uzbuđeno objavio da bez Evropske unije ne bismo uradili ništa. Do tog trenutka sam bila javno duboko ganuta krajnjim požrtvovanjem naših građana, a onda sam počela da se krijem. Kad je bivši premijer nešto stao da se pravda, kao, niko nije odbio pomoć EU, e tu sam već počela da sumnjam. Ne u EU, daleko bilo. Zatrpana pumpama, helikopterima, čamcima ,naoružana svojim i tuđim iskustvima, najpre sam nezahvalno zaključila da se EU baš i nije isprsila, ali da nikako ne bi želela da se to i zna. Kad čovek krene putem sumnje, sačuvaj bože, gde sve to može da ga odvede: ne znam za EU, ali mene je dovelo do zaključka da se EU baš i nije isprsila, ali da bi htela da izgleda kao da jeste. Učinilo mi se da ova analitika efikasno oslobađa od narastajuće melanholije, pa idem dalje i pada mi na pamet da EU mehanizam neće baš da se pretrgne, ali nikako ne bi ni da to čini neko drugi. I ako čini, kako se izgleda učinilo EU, da se bar ne hvali(mo). Čista geopolitika. Za čije testiranje i utvrđivanje je zgodna svaka pa i ova katastrofalna prilika. U kojoj je i sama EU posumnjala u svoju efikasnost i prvenstvo. Ako razumete šta hoću da vam kažem.
JESTE VAŽNO KO JE KRIV: Srbiju, u svakom slučaju, tek čekaju teški dani. U kojima će joj verovatno stići milijarda iz pravca EU. Ali samo pod uslovom da u suprotnom pravcu otputuje naš Telekom, i uz Telekom pride. Za druge milijarde mi, koliko čujem, ne znamo da popunimo ni formulare. I ko nam je kriv?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
