Ispituju se klizišta, čeka se početak radova

Milutin Ignjatović, direktor Saobraćajnog instituta CIP, kazao je za Danas da taj institut ima sve resurse i dovoljan broj ljudi u stručnim ekipama da pokrije celu republiku, te da su spremni da na poziv Vlade započnu procene terena.

– Ekipe CIP-a već su obišle Kosjerić, gde je i najveći broj klizišta, međutim, izveštaj pokazuje da većina od njih ugrožava lokalne puteve i vezu između sela, ima oštećenja na mostovima, dok su manje ugroženi putevi prvog i drugog reda, a na sreću, na ovom potezu nema štete na autoputevima. Takođe smo ispitali stanje u Malom Zvorniku, i Bajinoj Bašti, i izveštaji su dostavljeni ministarstvu. Sada čekamo nalog od Vlade da počnemo radove na više mesta, a treba da obiđemo i Gornji Milanovac – objašnjava Ignjatović.

Kako tvrdi, ispitivanje na terenu treba što pre da se počne, jer klizišta ne mogu tako lako ni da se pregledaju, a ni saniraju. Nakon poplava, kada se klizišta umiruju, negde će se popravljati ono što je voda odnela, a negde će biti neophodna dalja ispitivanja i projekat sanacije, kako bi se problem tih kliznih terena trajno rešio.

– Naše ekipe prvo moraju da lociraju svako klizište ponaosob, a zatim procene koja od njih ne ugrožavaju putnu infrastrukturu, i ona se ne diraju u prvom potezu. Prioritet su ona koja utiču na puteve, stambene objekte ili prugu, kao što je to slučaj sa deonicom pruge Beograd- Bar, od Lajkovca do Valjeva. Tu je obustavljen saobraćaj, klizanje i odroni su na nekoliko lokacija, voda je odnela delove i nasipa i pruge. Trenutno istražujemo taj deo, a ubrzo ćemo uraditi projektnu dokumentaciju – naveo je Ignjatović i dodao da očekuje da će sanacija svih prioritetnih klizišta trajati oko pola godine.

Direktor Mostogradnje Branko Knežević kazao je za naš list da je rano govoriti o tome na kojim će projektima ta firma raditi, ali da je sve spremno da se izvrše procene, projektovanje i sanacije, čim stigne nalog od države

Da su srpski građevinci kao i proizvođači građevinskog materijala potpuno dorasli zadatku koji ih narednih meseci očekuje, potvrdio je i Goran Rodić, podpredsednik Komore građevinara Srbije. Međutim, on je naglasio da „sada posao treba prepustiti struci“, te da je opasno ukoliko država bespotrebnim procedurama uspori čitav proces sanacije.

– U situaciji kakva je sada treba raditi brzo, operativno i stručno, bez raspisivanja tendera, javnih nabavki, beskrajnih procedura, raznih komisija koje procenjuju slučaj po slučaj. Ukoliko se krene sa tim, a ima nagoveštaja da hoće, onda će obnova da se protegne unedogled. Ako se tu umeša politika i nekompetentni kadrovi koji odlučuju, imaćemo velikih problema. Kada je situacija hitna, zna se šta se primenjuje u Zakonu o građevinskoj industriji koji još uvek važi. Lokalne samouprave za sve hitne intervencije zovu firme sa svoje teritorije, po ubrzanom postupku, da se izdogovaraju. One vitalne magistralne puteve, mostove, oštećene pruge, traba prepustiti najkompetentnijim firmama poput Mostogradnje, Planuma, Energoprojekta, i institucijama kao što je Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi. Institut za puteve Srbije ima gotov projekat sanacija Savskog korita, Umke i Bariča, koji tretira i Savu i klizišta. Sad treba videti šta imaju Hidroinženjering, Energoprojekt i Černi, koji su najkompetentniji kada je u pitanju voda. To su institucije koje država najpre treba da angažuje. Dakle, ima već projekata koji se rade, samo država treba da sedne i da osmisli novi zakon o vodama, sistemsko rešenje, jer se sada ne zna ko šta radi i ko je za šta odgovoran – kaže Rodić. On dodaje da se ne sme „popustiti donatorima, politiziranju i tvrdnjama da je naša privreda nesposobna“, te da se repromaterijal nikako ne uvozi, već koristi isključivo onaj proizveden u Srbiji.

Ne graditi kuće na klizištima

Oko 80 odsto poplavljenih kuća neće moći da se popravi, a na tim kliznim površinama više ne bi smelo da se gradi. „Nijedna kuća ne treba da se gradi dok se teren ne ispita geološki, de ne bismo ovo doživljavali iznova. Urbanisti ne smeju da donose planove tamo gde zemljište nije stabilno, da se ne učimo stalno na istim greškama“, kaže Milutin Ignjatović, dodajući da su čak čitavi delovi Beograda na dunavskoj strani, kao sto su Mirijevo, Karaburma ili Grocka, nesmotreno građeni na dubokim kliznim površinama, što nije smelo da se dozvoli.

Putna mreža ugroženija

Premijer Aleksandar Vučić je izjavio da je putna mreža nastradala više nego železnička, i da neki putni pravci neće dugo biti otvoreni ni za putni, posebno za teretni saobraćaj. „Do sada je srušeno ili ugroženo oko 1.800 objekata, a poplavljeno više od 2.200. Srušeno je ili oštećeno više od 250 mostova i zabeležen je veliki finansijski gubitak na Koridoru 10“, rekao je Vučić.

Srbija nema vode

– Institucijama i projektnim biroima država treba odmah da da naloge da urade projekte i sanacije i revitalizacije. Sada je šansa da stručnjaci daju mišljenje šta treba preduprediti i kako umesto da se decenijama čeka da se završe vitalni objekti u hidrograđevinarstvu. Stručnjaci tvrde da Srbija nema vode, a da posle poplave dolazi suša. Čak 93 odsto vode koja padne na Srbiju samo proteknu kroz nju, a ništa ne ostane u akumulaciji. To mnogo košta ovu osiromašenu zemlju, i sada je vreme da se razmišlja šta preduzeti i na tom polju- kaže Goran Rodić.